“Мењачница је купила банку”, били су наслови, који су обележили, како поједини медији пишу, “стреловит успон” Алта Банке и њеног власника Давора Мацуре. Власник предузетничке радње за мењачке послове куповином државних акција постаје власник Јубмес банке и оснива Алта банку. Надаље склапа послове за кључним државним предузећима, купује вредно земљиште и хотеле, и шири банкарски бизнис на друга тржишта. Дотад нико није ни чуо, ни знао ко је Давор Мацура, а медији су га с временом означили као “нову српску елиту” и човека који је близак људима на власти. Повезиван је и са Миланом Радоичићем и Звонком Веселиновићем. Како је Давор Мацура успео да овако брзо прошири свој бизнис?
Десет година било му је довољно да из мењачког бизниса пређе у банкарство, хотелијерство, изградњу стамбених зграда и комплекса, а медији помињу и авио бизнис. Према званичним подацима, Давор Мацура има власнички удео у 11 предузећа. Нека од њих су без промета, а неке служе за озбиљне послове. То су Алта Гроуп ДОО, Цампари Интернатионал ДОО, АБЛ Солвент ДОО, Алта Холдинг и Алта Банка.
Алта Гроуп, која је настала из мењачнице, основана је 2014. са оснивачким капиталом од 1.000 динара. Према доступним подацима Агенције за привредне регистре (АПР), основни капитал ове фирме је за деценију увећан 19 пута и износи више од 23 милијарди динара тј. 23.230.359.347,10 РСД. Последња додатна уплата извршена је 25. марта 2026, према подацима АПР.
Неке Мацурине компаније, као што је АБЛ Солвент (регистровано за изградњу стамбених и нестамбених зграда) планирају велике послове и имају велико и вредно београдско земљиште, али нула запослених. Неке су повезиване са људима попут Милана Радоичића и Звонка Веселиновића.
Почетак успона Алте и Давора Мацуре
Све је почело 2008. оснивањем мењачнице Алта. Иако је њено пословање наредних осам година било готово незапажено, 2014. предузетничка радња постаје привредно друштво. Успон Алте и Давора Мацуре почиње 2016. када Алта Паy (сада Алта Гроуп ДОО) постаје платна институција тј. добија дозволу да у њиховим мењачницама може да се обавља платни промет, на пример, да се плаћају рачуни.
„Мацура припада групи српских бизнисмена чији послови последњих година драстично расту и када говоримо о броју фирми, али и када говоримо о приходима и профиту које те фирме остварују… Вртоглави раст Мацуриног бизниса види се и по расту броја текућих рачуна у Алта банци. Највише су порасли у 2023. години – чак 174 одсто. Као и наредне 2024. године -103 одсто“, казала је новинарка Форбес Србије Петрица Ђаковић.
Већ у мају 2019. године дешава се несвакидашња ситуација, мењачница купује државни пакет акција у ЈУБМЕС банци постаје највећи акционар. У јуну 2019. стижу до 1.000 локација на којима обављају платни промет. Само три године касније тај број се пење на 2.000. Шалтери за плаћање такси у полицијским станицама припадају Алта групи.
„Форбес Србија својевремено је питао Министарство унутрашњих послова на који начин су експозитуре Алта банке једине доступне грађанима за плаћања докумената које издаје МУП, али нам никада није одговорено. Да ли је МУП расписао неки тендер односно на који начин је одлучено да то буде управо ова банка“, додала је.
Уговор са ЕПС-ом: Детаљи уговора остали тајна
Алта Гроуп ДОО склопила је уговор са Електропривредом Србије да се на подручју Београда рачуни плаћају преко ове банке. Економске и стручњаке из области банкарства је шокирала чињеница да је за овај посао ЕПС одабрао једну младу банку, а не неку од државних банака.
“Није јасно зашто није изабрана једна од две државне банке, од којих можда једна нема капацитет, а то је Српска банка, али има Поштанска штедионица“, казао је раније финансијски консултант Владимир Васић.
Петрица Ђаковић указује да јавност никада није сазнала детаље овог уговора.
Алта Паy, као институција за електронски новац, наведено је као једна од метода плаћања рачуна за струју на апликацији Електропривреде Србије.
Други послови Давора Мацуре – куповина земљишта ИМТ, изградња комплекса од 278.743 квадрата
Предузеће Давора Мацуре АБЛ Солвент из Земуна постало је током 2020. власник пословног комплекса Индустрије машина и трактора на Новом Београду. Ово предузеће купило је, из стечаја, имовину некадашњег гиганта у Земунској улици број 26. Преко свог предузећа, Мацура планира да гради велики стамбено-пословни комплекс који би се, само у првој фази, простирао на 278.743 квадрата.
Војвођанско истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ) писао је тада да је држава, кршећи Закон о стечају, имовину од 1,8 милијарди евра продала за само 51 милион и то губиташу – фирми АБЛ Солвент. Истраживање ВОИЦЕ-а показало је да је предузеће без икаквих прихода постало највећи купац потраживања банака у Србији, тако што му је Агенција за осигурање депозита, мимо знања Привредног суда, продала највреднију имовину.
За куповину комплекса ИМТ, предузеће АБЛ Солвент се задужило за седам милијарди динара код АИК банке и завршило пословну 2020. годину са губитком од 14,4 милиона динара.
Фирма АБЛ Солвент је фирма регистрована за изградњу стамбених и нестамбених зграда, али је њена делатност, како се може видети из одлуке регистратора на АПР, до децембра 2025. била везана за финансијске услуге. Предузеће је, према АПР-у, регистровано на стамбену зграду у Угриновачкој 212, у једном стану. Давор Мацура је и 100 одсто власник и директор у овом предузећу.
Према последњим доступним подацима из 2024. ова компанија није имала ниједног запосленог, пословни приходи износе 60.017 евра и бележи пад прихода од 95 одсто.
Фирма је основана 2012. као Привредно друштво Фина Компензације доо Београд. Према доступним подацима АПР, 2021. ова компанија је регистрована као АБЛ Солвент д.о.о. са основним капиталом од скоро осам милиона динара (7.879.200 РСД).
Давор Мацура планира изградњу на још једној локацији на Новом Београду. Наиме, у октобру прошле године објављено је да ће у Блоку 32, на месту некадашње зграде ЈУБМЕС банке, бити изграђена „Алта кула“.
Овај небодер ће се простирати на 35 спратова, интегришући ново седиште банке заједно са стамбеним јединицама, канцеларијским просторима и садржајима за куповину и угоститељство у новом јавном тргу на нивоу улице.
Пројекат који потписују познати светски студио Заха Хадид Арцхитецтс и домаћи Буреау Цубе Партнерс, изабран је на архитектонском конкурсу.
Повезаност са Радоичићем, Веселиновићем и фондом „Виста Рица“
Један од разлога зашто Мацуру повезују са Српском напредном странком и људима на власти јесте и то што је, како је писао БИРН, Мацура преко предузећа “Даница парк” био инвеститор објеката који су се градили на парцели у власништву Милана Радоичића, а и једно време и на парцели која је у власништву Љиљане Божовић, супруге Звонка Веселиновића.
Предузећу Даница Парк угашен је текући рачун пре годину и седам месеци и припојено је мајци фирми АЛСТОНЕ ДОО, која је регистрована на адреси Угриновачка 212, што је и иста адреса на којој је регистрована компанија АБЛ Солвент. Алстоне је у власништву Дубравка Мацуре.
Давор Мацура је уплаћивао новац у СНС фонд “Виста Рица“ – три уплате укупно тј. две као физичко лице од по 25 и 29,5 милиона динара, док је његова Алта пеј група као корпоративни клијент уложила 69,38 милиона. Добар део новца који је дат у фонд пласиран је као депозит код Алта банке.
Фирма Процоопац, иза које стоји Мацура, нови је власник и хотела Унион, како је писала Нова.рс. Ова фирма је добила од државе три милиона евра на име субвенције за адаптацију и реконструкцију тог хотела, како се наводи, а у оквиру припрема за специјализовану међународну изложбу Експо 2027.
Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове града Београда недавно је огласио јавну презентацију урбанистичког пројекта за реконструкцију, адаптацију и доградњу овог хотела.
Планирана интервенција подразумева реконструкцију и унапређење постојећег хотелског капацитета, уз прилагођавање савременим стандардима. Укупан број смештајних јединица биће смањен са 62 на 50, како би се, како се наводи, добио виши ниво комфора.
Диверзификација прихода међу бизнисменима није ретка
Из претходно наведеног смо видели да Мацура послује у разним секторима, а новинарка Форбес Србија указује да то није изненађење са водећим бизнисменима и онима који се повезују са владајућом странком.
„Када говоримо о диверзификацији бизниса, није Давор Мацура изузетак. Чињеница је да водећи бизнисмени у Србији, и они који се повезују са владајућом странком и они други, развијају бизнисе у најразличитијим секторима. Хотелијерство је у том смислу тренд последњих година. Зато и не чуди што је и компанија Давора Мацуре укључена у то, као што не чуди ни што је Мацура искористио прилику да аплицира за субвенције које држава тренутно даје хотелијерима“, објаснила је Ђаковић.
То је последица, истиче она, неуређеног пословног амбијента.
„То је последица прилично неуређеног пословног амбијента, девалвираних институција, троме правне државе и правне несигурности. У таквој атмосфери и домаћи инвеститори, нарочито они блиски власти, али и страни улагачи посежу за различитим начинима да постигну пословни успех“, закључује Петрица Ђаковић.
Извор: Н1
