Тешка ситуација која је постала још тежа. Тако стање у медијима у Србији описује мисија која је организована у оквиру Савета Европе. Током посете Србији разговарали су са председницом Скупштине Аном Брнабић, са представницима МУП-а и Тужилаштва. Прве закључке су изнели на месту убиства Славка Ћурувије.
Прошле године утврдили су да је ситуација у медијима изузетно тешка, ове године кажу постала је још тежа. Баш зато се мисија, коју шаље Савет Европе, медијима обратила на месту где је убијен новинар и уредник Славко Ћурувија.
„Пошто постоји оправдана реалност и страх да ће још неко од новинара да страда на овај начин желимо да пошаљемо позив властима да држе отворене очи“, казао је директор бироа Репортера без граница у Прагу Павол Салаи.
Позвали су власт да отвори очи и да прекине кампање блаћења новинара и медија. „Те кампање блаћенај су биле и главни разлог зашто смо се састали са Аном Брнабић“, каже Камил Магнисалис из Европске федерација новинара.
„Ми смо чули да она није свесна јачине и величине напада интентитета напада на новинаре, настојали смо да је обавестимо о томе. Замолили смо је да и сама престане са нападима на новинаре“, објашњава Павол Салаи.
Није председница Скупштине једина која је на састанку са мисијом Савета Европе деловала неинформисано, сличан утисак носе и са састанка са представницима Министарства унутрашњих послова. „Полиција није упозната са случајевима претњи и напада на новинаре, чак и када смо им показали доказе“, каже Мариа Черешева из Асоцијација европских новинара.
„Дехуманизовани стално под претњом“
У 2025. години документовано је преко 208 кршења слободе медија, што су више него удвостручени бројеви у односу на претходну. До сада, у 2026. години, наводе да има 114 новинара који су нападнути.
„Ове цифре нису само бројеви они представљају стварност у којој су новинари дехуманизован, криминализовани и стално под претњом, укључујући и претње смрћу“, каже Мариа Черешева.
Од Тужилаштва су добили информације да полиција све ређе реагује на њихове захтеве.
Закључују и да је критично стање у медијима резултат непостојања независног Савета РЕМ-а. Кажу да је њихов овогодишњи извештај усмерен пре свега на институције у Србији, али да ће бити прослеђен и Савету Европе, ЕУ и ОЕБС-у.
Извор: Бета
