Новосађанка Марија Ковач је пуних 30 година радила у Покрајинској влади Војводине, у администрацији. Почектом децембра прошле године, многи запослени, међу којима је и она, добили су решења да су нераспоређени, а већ почетком ове године добили су нова решења – да више нису у радном односу. Марија је тако остала и без посла и без јубиларне награде, а како прича, разлог тога је њена активност и подршка студентским протестима.

“Ја сам помагала студенте, правила сам беџеве за њихове протесте, али то сам радила мимо посла. Једна особа је знала да радим са студентским беџевима и пиштаљкама. И десило се то што се иначе и дешава сваке године – раде се систематизације и по више пута се намештају, како коме одговара. Добила сам фиктивно решење, а послови су остали исти”, објашњава она.

Дактилограф од 1996.

Марија је дактилограф, а у Извршно веће Војводине запослила се 1996. године. Каже да је претходних месеци било “шушкања” да ће бити отпуштања. Ипак, није се плашила за себе. “Прво сам добила решење да сам распоређена у групу за лекторисање. Они су се досетили да нас стрпају у ту групу како би нас угасили. Прво смо били распоређени, а онда су нам после непуна два месеца рекли да је група угашена, што је значило да смо сви остали без посла”.

У решењу које јој је уручено наводи се да се њено радно место укида зато што наводно систематизацијом више неће бити потребан четврти степен прехрамбени техничар, што је иначе Марија по струци. “Сада је одједном потребан четврти степен техничар заштите од пожара. Ја сам иначе била дактилограф, али како су дошле нове технологије, постали смо виши референти. Ја сам постала виши референт за стручно-оперативне послове, тако да више ни не постоји дактилограф као радно место у систематизацији. Постојала је и даље потреба за мојим радним местом, али они су то место искалкулисали другачије”.

Жалба, па тужба

Марија истиче да је предосећала да другим решењем неће бити распоређена, тако да је одмах након сазнања да је остала без посла, уложила жалбу. “Уложила сам жалбу, а након тога и тужбу Управном суду у Београду. Ми који смо остали без посла, били смо групно позвани код секретара Роберта Отота. Он је аминовао сва та решења, тако да је он одговоран за све ово. Он нам је поделио решења”.

У другом решењу било писало је да запосленој престаје радни однос по сили закона 1. фебруара 2026. године, јер била је проглашена “нераспоређеном”, а по закону, ако се у том статусу не распореди у року од 2 месеца – радни однос престаје. “Када сам добила решење да ми се прекида радни однос, пријавила сам се на тржиште рада, у ПИО фонд, у банку, пошто имам кредит који ми није ишао преко административне забране, него ми је скидано аутоматски. Чим су видели уплату зараде, скидали су ми 20.000 месечно. Моја плата је била 53.000 и сад остајем без посла. Морам прво да се пријавим на тржиште рада да би ми обезбедили здравствено осигурање, пошто самсад већ дуже време болесна, имам и хроничне болести, повишен крвни притисак и ‘ангина пекторис’ и морам да примам терапију”.

А јубиларна?

Марија је очекивала јубиларну награду за 30 година рада у Покрајинском секретаријату.  Ипак, од тога, макар за сада, нема ништа. “Јубиларна ми је одбијена уз образложење да ми је радни однос престао пре него што сам навршила пуни стаж. По евиденцији Покрајине, имам 29 година, 11 месеци и 29 дана стажа. Додуше, фалио ми је један дан.

Колективни уговор, члан 57 за органе покрајинске управе јединице локалне самоуправе јасно се наводи да се јубиларна награда исплаћује за десет, двадесет, 30, 35 и 40 година. “Намерно су то урадили да ми не би исплатили јубиларну награду. Веома сам разочарана. Предала сам жалбу Жалбеној комисији АПВ због тога, али комисија је одбила жалбу и сада ми је преостало само да се обратим Управном суду. То је 290.000 динара, није мало. И сад они неће мени то да исплате. Имам осам  година до пензије, потребно ми је да одплаћујем кредит и морам да плаћам комуналије, живот. Зтао ћу се борити за јубиларну, идем до краја па како испадне. Нећу им је оставити. Бар ћу покушати”, прича она.

Извор: Нова.рс