Студент Факултета организационих наука Универзитета у Београду Лазар Стојаковић изјавио је данас да је штрајк глађу Дијане Хрке вапај мајке која тражи истину за своје дете и да је обавеза српског друштва да је подржи у борби за истину и правду.
Стојаковић је агенцији Бета казао да власт у свом односу према Дијани Хрки открива неслућене размене свог зла и мржње које сеју по српском друштву.
“У српском језику постоји реч за жену која изгуби мужа, она се зове удовица. Постоји реч и за дете које изгуби родитеље, оно се зове сироче. Али не постоји реч за мајку која изгуби дете. Та празнина у нашем језику најбоље говори да се њен бол не да ни замислити, а камоли описати. Колико год покушавали, ми њен бол не можемо да осетимо, можемо само да му се поклонимо. Колико год смо је одвраћали, она је остала непоколебљива у одлуци да иде до краја. У једном тренутку човек схвати да то није питање методе, него вапај мајке која тражи истину за своје дете”, рекао је Стојаковић.
У таквој ситуацији једино што нам преостаје, додао је, и што је наша обавеза, јесте да будемо уз њу, да јој ставом покажемо да није сама и да као заједница станемо иза њеног права да се избори за правду и истину.
Коментаришући однос присталица власти према Дијани Хрки, Стојаковић је оценио да је актуелни режим највећа препрека свему што би у Србији могло да се назове нормалним.
“И уједно највећа мрља у савременој српској историји. Његов предводник није само ненадлежан, већ и недостојан места на којем се налази. Једна мајка, која већ годину дана вапи за истином о смрти свог детета, започиње штрајк глађу да би сазнала истину, а власт, без трунке саосећања, без иједног знака људскости, уместо одговора, пушта јој музику из шаторског насеља: ‘Пошла мајка да потражи сина…’ Такав случај до сада није забележен. У прикривању тог злочина који су починили својом бахатошћу, откривају неслућене размене свог зла и мржње које сеју по српском друштву. Они су историјски превазиђени људи”, истакао је студент.
Уместо да испуне захтеве Дијане Хрке, навео је, “власт шаље људе из шаторског насеља да нас гађају бакљама и петардама”.
“Зулум и недостатак емоција какве су показали, имали су и јањичари и дахије крајем 18. и почетком 19. века према српском народу”, нагласио је.
На питање колико је студентски покрет променио Србију у последњих годину дана, Стојаковић је рекао да је промена толика да Србија више не личи на себе, од пре студентског догађања.
“Нервоза режима и паника која их је ухватила најбољи су доказ те промене. Србија је данас пристојнија на улицама него у институцијама”, оценио је.
Коментаришући то што власт није испунила основне студентске захтеве, Стојаковић је казао да је власт у Србији на толикој странпутици да је немогуће да се врати на прави пут.
“Власт која се понаша тако да измиче свакој могућој логици и критици не заслужује да буде коментарисана ни у једном сегменту њеног деловања. Ако би она испунила те захтеве, онда она не би била та власт каква жели, хоће и настоји да буде, бахата, осиона и бескрупулозна. Данашња власт у Србији је на толикој странпутици да је немогуће да се врати на прави пут, она је препрека нормалности, зато је њена замена од пресудног значаја за Србију”, истакао је.
Стојаковић је рекао да данашње организовање митинга присталица Српске напредне странке пред мајком која тражи правду за мртвог сина, представља бесмислицу која вређа интелигенцију сваком нормалном човеку.
“Ништа не личи на њих и њихово обесмишљавање живота у Србији као та бесмислица. У корпусу њихових бесмислица ова заузима високо место, а како ствари стоје, и то ће они превазићи. Немам маште да замислим до чега они све могу доћи”, закључио је Стојаковић.
Извор: Бета
