Прегледом доступних података и теренским истраживањима на подручју обухваћеном планираним Просторним планом рударско-металуршког комплекса Чукару Пеки и Малка Голаја евидентирано је 117 заштићених биљних и животињских врста, показују подаци које је удружење Еко Исток са стручним тимом доставило Заводу за заштиту природе Србије.
Међу евидентираним врстама, 78 је строго заштићено у Републици Србији, док је 26 заштићено. Истовремено, 61 врста налази се на списковима Бернске конвенције, 23 на Директиви о стаништима Европске уније, 20 на Директиви о птицама, 17 на Бонској конвенцији, а једна врста
на ЦИТЕС конвенцији.
Када се овим подацима придруже резултати Извештаја о стању биодиверзитета Биолошког факултета Универзитета у Београду, шире подручје будућег рудника представља станиште за око 300 заштићених биљних и животињских врста и 16 значајних типова станишта.
Међу посебно значајним налазима је велика мужица (Андросаце маxима), ретка заштићена биљка за коју је постојала основана сумња да је ишчезла са подручја Србије. Њена популација пронађена је током истраживања 2026. године на подручју Малке Голаје, а врста ће бити
укључена у наредно издање Црвене књиге флоре Србије. Сува и осунчана станишта око Звездана и Малке Голаје представљају њено последње познато уточиште у Србији. У допису Заводу наведено је и да су 3. јула 2026. године геолошки истражни радови забележени на самом станишту ове врсте. Поред велике мужице, на овом подручју забележен је косовски божур, мушки божур, средоземни кокотац, мразовац и бројне друге заштићене врсте биљака.
Посебно значајан је и налаз шумског гуштера (Даревскиа пратицола), строго заштићене врсте у Србији, која је према статусу угрожености оцењена као скоро угрожена (НТ). У околини Зајечара ова ретка врста насељава храстове шумарке у близини река и потока, а готово све
евидентиране популације налазе се управо на подручју између Звездана, Метовнице и Николичева, док је врста забележена и у близини Шљивара. Од гмизаваца и водоземаца треба истаћи и великог мрмољка, поскока, шумску корњачу и кратконогог гуштера. Очувана травната станишта овог подручја представљају остатке некадашњих степа и пашњака који су се развијали хиљадама година. Њихов значај није само у појединачним заштићеним врстама које их насељавају, већ у очувању читавих екосистема, због чега стручни тим указује на могућност њихове заштите и укључивања у еколошке мреже Емералд и Натура 2000.
Еко Исток доставио Заводу податке о биодиверзитету
Еко Исток је Заводу за заштиту природе Србије доставио извештај са подацима прикупљеним теренским истраживањима и прегледом доступне литературе, укључујући податке из база Биологер, Натуралист, Теренска и Центра за биодиверзитет Биолошког факултета. Заводу су достављени и посебни табеларни извештаји за подручја Малке Голаје и Чукару Пеки.
Достављање ових података посебно је значајно због чињенице да је Влада Србије 18. јуна године донела одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене за рударско-металуршки комплекс Чукару Пеки и Малка Голаја, којим је обухваћено и подручје на коме су спроведена истраживања биодиверзитета. Већ у јулу 2026. године оглашен је и рани јавни увид поводом израде овог планског документа, уз Елаборат за рани јавни увид.
Из Еко Истока наводе да резултати показују због чега је неопходно да подаци о биодиверзитету буду узети у обзир пре доношења одлука које могу трајно променити простор.
Организација је од Завода за заштиту природе Србије затражила да све достављене податке и утврђене чињенице узме у обзир приликом израде будућих просторних планова и издавања услова заштите природе за ово подручје.
Комплетан извештај о биодиверзитету биће достављен Заводу крајем године, заједно са предлогом за заштиту овог подручја. Еко Исток сматра да би, због његових природних вредности, требало размотрити укључивање подручја у Еколошку мрежу Србије, мреже Емералд и Натура 2000 и/или његову заштиту као новог заштићеног природног добра. Истраживања спроводи Еко Исток са партнерским организацијама Заштита потрошача и ТОЦ – Асоцијација за развој одрживих заједница, у сарадњи са стручним тимом који чине др Милош Поповић, ентомолог и виши научни сарадник Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, Драженко Рајковић, орнитолог и истраживач-приправник Института за мултидисциплинарна истраживања у Београду, и Бранко Јотић, ботаничар и асистент Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу.
Овај материјал је израђен уз финансијску подршку Европске уније. За његов садржај искључиву одговорност сноси удружење Еко Исток и он нужно не одражава ставове Европске уније и Београдске отворене школе.
