Јуче је у амбијенту једног борског парка (у Народној библиотеци у Бору није било простора за ову књигу), пред публиком која препознаје важност критичког промишљања, одржана промоција дела „Заробљени у непокретности: Дневник урбане неправде” аутора Игора Велића. Кроз разговор који је водио новинар Лазар Динић, представљен је рад који излази из оквира класичне стручне литературе, спајајући урбану теорију, друштвену критику и дубоко личне записе.

Велићева теза је јасна: инфраструктура није само скуп бетона, већ политички и етички полигон. Аутор указује на то да јавни простор често служи као инструмент друштвене селекције, суптилно али сурово искључујући „невидљиве” (особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене). Књига је почела да настаје у тешким личним околностима током 2024. године, трансформишући индивидуалну трауму у колективни вапај за праведнијим градом.

Фото: Миленко Ранђић

Кроз референце на локални контекст и борски дух, аутор поставља питања која надилазе локалне оквире: Како вратити достојанство онима које систем чини невидљивим?

Ова промоција била је и својеврсни чин побуне против замрле културне сцене. Посебан печат делу даје прожимање са културом и музиком, где борски бенд Горибор служи као звучна кулиса за анализу система који спутава.

Иако је културна сцена у граду годинама потискивана, овај догађај и бесплатна подела књига симболизују борбу за доступност знања, доказујући да талентовани људи у Бору стварају сопствени простор слободе, без обзира на системска ограничења.

Порука промоције је универзална: Бор није периферија, већ полазиште и инспирација за нову уметност и критичку мисао која може и мора да мења стварност.