После великих демонстрација поводом прве годишњице смртоносног пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, будуц́ност српског студентског покрета остаје неизвесна, али се аналитичари и студенти слажу да је и даље веома жив, пренела је данас агенција Франс прес.
Покрет је настао после урушавања бетонске надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, у којем је погинуло 16 људи, укључујуц́и двоје деце. Студенти су брзо преузели вођство, незадовољни неактивношц́у популистичке владе у вези с овом трагедијом, која се у великој мери приписује дубоко укорењеној корупцији.
За само годину дана, студенти су постали “једна од две најутицајније политичке групе, уз владајуц́у странку”, рекао је Бојан Клачар, директор независног центра за прац́ење избора (ЦеСИД) Бојан Клачар.
“Студенти су тренутно једина група способна – за разлику од опозиције – да каналише незадовољство грађана политици председника и владе”, рекао је Клачар.
Према речима политиколога, покрет је успео да мобилише младе људе, “посебно Генерацију З (рођене између 1995. и 2010. године), који нису били много политички ангажовани пре ових демонстрација”.
“Постали смо видљиви, организовани и спремни да се боримо за бољу будуц́ност”, рекао је Никола Бошковиц́, студент Академије уметности у Београду, дан после демонстрација које су привукле 39.000 људи према полицији, а 110.000 према независном телу за пребројавање, а то је број који одговара проценама новинара АФП-а на терену.
Бошковић је рекао да много тога још треба да се уради, посебно “институционалне промене како би они на власти испуњавали своју дужност савесно, поштено и са интегритетом”.
Међу захтевима студената, главни – организовање превремених избора – још увек није испуњен.
“Највец́е достигнуц́е студената је то што су добили велику подршку грађана Србије, које је режим годинама намерно деполитизовао”, рекла је Маја Ковачевиц́, ректорка Факултета политичких наука у Београду, која поздравља поновни пораст “велике енергије широм земље”.
Она је додала да сада ако студенти желе политичку улогу, они морају да промене свој процес доношења одлука.
Од почетка, студенти су усвојили организацију засновану на пленумима, студентским скупштинама, која су једина тела овлашц́ена да доносе одлуке које се тичу покрета, од датума демонстрација до тога ко сме да говори са медијима. Они те одлуке доносе после дискусија и гласања.
Питање политичке улоге је кључно за покрет, који намерава да представи листу кандидата ако се распишу ванредни парламентарни избори – листу чији су чланови још увек непознати, преноси Франс прес.
“Студенти одбијају да дају имена јер кажу да желе да избегну да медији блиски влади нападну те људе, али у политици не можете имати политичку снагу, а да не знате ко је чини”, рекла је Маја Ковачевиц́.
Док се чека званично објављивање кандидата, круже гласине о могуц́ем учешц́у личности познатих по својој понекад националистичкој реторици. Круже приче и о односу студентског покрета са опозицијом, која је била потпуно одсутна са протеста у протеклих годину дана.
Када су га локални медији у недељу питали, председник Александар Вучиц́ је назначио да намерава да одговори на захтеве студената, наводец́и, као што је то учинио неколико пута раније, да ц́е се одржати ванредни парламентарни избори – без прецизирања датума и препуштајуц́и одлуку “надлежним институцијама”, без пружања додатних детаља, навео је Франс прес.
Клачар сматра да то време омогуц́ава владајућој Српској напредној странци (СНС) да “консолидује своју позицију” и додао да се све више поставља питања о платформи студентске листе, “посебно у вези са енергетиком и геополитиком”.
Међутим, то би се такође могло обити о главу режиму.
“СНС не може бити сигуран да је време на његовој страни ако не успе да реши економске и енергетске проблеме. Стога, пре расписивања избора, мора се фокусирати на решавање нагомиланих проблема и стварање стабилнијег окружења од оног које постоји данас”, додаје Клачар.
Студент Бошковић рекао је да сам никада није био посебно заинтересован за политику.
“Међутим, оно што са сигурношц́у могу рец́и јесте да млади људи у Србији желе да живе у уређеном, праведном и слободном друштву – у својој земљи. И то је оно што нас води”, додао је он.
Извор: Бета
