Европски парламент изражава жаљење због кампање да се учесници протеста 15. марта 2025. у Београду лажно оптуже да су симулирали употребу „звучног топа“, осуђује оптужбе на рачун европосланика да су ширили лажне вести о том протесту и забринут је због сарадње владајуће странке у Србији са Комунистичком партијом Кине.

То се наводи у амандманима на нацрт резолуције о Србији о којој данас треба да гласа Европски парламент, које је поднео њен аутор, известилац за Србију Тонино Пицула, у име посланичког клуба Социјалиста и демократа, заједно са послаником Владимиром Пребиличем у име Зелених.
„Европски парламент изражава жаљење због кампање застрашивања мирних студената, новинара и активиста коју спроводе српске власти, а која се ослања на контроверзни извештај руске Федералне службе безбедности (ФСБ) како би се учесници протеста лажно оптужили за употребу звучног топа током протеста 15. марта 2025. на Тргу Славија у Београду“, наводи се у амандману.
ЕП такође „истиче да је коришћење страха као оружја за сузбијање грађанског неслагања потпуно неприхватљиво и неспојиво с темељним вредностима ЕУ и оштро осуђује најновије нападе највиших званичника Србије на посланике у Европском парламенту, укључујући нетачне оптужбе да су ширили лажи и погрешне информације о том протесту“, додаје се у ;амандману на члан којим ЕП изражава „дубоку забринутост због веродостојних навода о употреби акустичног оружја против мирних демонстраната“.
Пицула и Пребилич у име својих посланичких група поднели су и амандман у којем се наводи да Европски парламент са забринутошћу прима на знање недавни меморандум о сарадњи владајуће странке у Србији и Комунистичке партије Кине, који отвара додатна питања у погледу стратешке преданости Србије да настави свој пут према ЕУ.
Тај амандман се односи на Члан 9. нацрта Резолуције којим се изражава забринутост ЕП због војне, безбедносне и одбрамбене сарадње с Кином.
Амандманом који је поднео Данило дела Вале, у име посланичког клуба Левице, изражава се противљење обустављању претприступних фондова за Србију „јер то не би ослабило политичку елиту на власти, већ првенствено казнило становништво, рурална подручја и најрањивије групе“.
Изражава се забринутост да би „таква финансијска уцена могла гурнути Србију према неевропским улагачима, укључујући кинеске конзорцијуме у државном власништву са слабијим социјалним и еколошким стандардима“.
Три амандмана поднели и су посланици Томас Фролих и Марчин Сипревски у име ; Посланичког клуба Европа суверених нација (ЕНС).
У једном се наводи да је јавно мњење Србије дубоко подељено, при чему су неки од главних перципираних разлога за забринутост у погледу чланства у ЕУ искоришћавање природних ресурса, одлив младих и губитак културног идентитета и традиционалних вредности.
У другом, Амандману 6 на Члан 18. нацрта Резолуције, се подсећа да је на парламентарним изборима у децембру 2023. народ Србије јасно одабрао састав своје владе и да су у марту 2026. одржани локални избори у више општина и позива ЕУ да поштује демократски избор српског народа и да избегне заоштравање сукоба између различитих странака.
Упозорава се да подржавањем напора за поништење легитимног резултата избора због незадовољства исходом ЕУ заправо подрива демократију у Србији и подстиче поларизацију и нестабилност.
Трећим, Амандманом 7. на Члан 43 нацрта ;Резолуције који позива на хитну, непристрасну и транспарентну истрагу свих навода о непотребној и несразмерној употреби силе и незаконитог надзора над ученицима протеста, додаје се и позив на истрагу насиља над полицијским и другим јавним службеницима, те уништавања јавне имовине.
Усменим амандманом који подноси посланик Хелмут Брандштетер додаје се нова ставка у уводном делу Резолуције да „изјаве председника Вучића о планираном повлачењу са функције и наговештаји да би могао да се кандидује за место председника Владе, подсећају на модел Путин–Медведев, којим је Путин учврстио своју власт и Русију додатно гурнуо у аутократију“ и да „грађани Србије заслужују да живе у истинској демократији, заснованој на систему међусобне контроле и равнотеже власти и делотворном функционисању владавине права“.
Извор: Н1