Дакле, “нападнути” смо и споља и изнутра, како Александар Вучић рече, у још једном од драматичних обраћањима васколикој јавности, с гримасом на лицу као да му је пукао водењак…
Но, овог пута му се мора признати да је у праву, с тим што напади нису од јуче, трају, богами, ево тринаесту годину (и још коју приде ако додамо и жуту гамад)!
Споља су нас напали најопаснијим оружјем за масовно уништење- Александром Вучићем!
Тај мрски запад на који с толико “гађења” гледа јесте та хидра која нас је затровала Александром Вучићем, својим најбољим производом и најубојитијим оружјем!
Наравно, газде му толеришу да се с времена на време, како прилике налажу, мало намршти на њих и љутито их прозове, па затегну ланац да се превише не опусти и не одшета предалеко, мада не би тај никуд јер и нема куд осим под њихове скуте, мали напредњачко- бриселско- вашингтонски чауш!
Дакле, споља туку колико могу пројектилом: земља- здрав разум, модел Александар Вучић, а што се унутрашњег непријатеља тиче и на том фронту је ситуација једнако зајебана, ако не и грђа, вала!
Изнутра не да смо нападнути него смо безмало поједени том напредњачком рђом, тим отровом опаснијим по мучену Србију од стотину рудника литијума и јаловишта истих!
Лажни цар и хиљаде дворских луда узели су и Србију и народ као таоце, и заиста јесмо у рату: они против морала, части, образа, поштења, здравог разума, а ми у хајдучији да нешто од тога спасимо и сачувамо за оне који неће живети као плен и као ловина помахниталих јахача напредњачке апокалипсе.
Нападнути смо изнутра од оних које у галоп терају гоничи споља, са заједничким циљем: колико год мало Србије да остане за њима – и то ће бити превише!
Да, Србија јесте у рату! У рату за голи опстанак и останак на својему! У рату против оних који народ плаше ратом убеђујући га да ће преживети само ако пристане на живот роба!
Да, Србија је у рату за нешто више од пуког сутра које ће бити тескобније него јуче!
Да, Србија је у рату да свакодневица не буде казна, да фантомка не постане део народне ношње, да деца не бију наше битке, да нас будућност не памти по пукој тишини и страху у који смо огрезли!
Србија је у рату против кошмара, и буди се, и у том јутру више нема места за оне због којих је најцрњим мраком свитало…
Србија је у рату да Србију не да никоме!
Због тога, победниче свих пораза, ОДЛАЗИ, да намучена Србија нађе свој мир!
Нападнути јесмо и споља и изнутра, да, и сасвим је довољно да се ти предаш, Александре Вучићу, и сви “топови” ће заћутати!
Одлази, велеиздајниче, не може више немир Србије бити мир за који се толико бориш…
Михаило Меденица
