Форбес Србија је објавио текст вредан пажње везан за приватна обезбеђења и спрегу са државом. Сва приватна обезбеђења функционишу на принципу повезаности и зависности са криминалним државним структурама и појединцима који преко тих локалних фирми служе за испумпавање новца од стране пореских обвезника на своје лично име, а преко ових фантомских фирми.
На тој листи предњачи фирма “Добергард”, власништво Душана Ђукића, а да ли је само његова тешко је доказати, јер је овај мој некадашњи колега (радили смо заједно у обезбеђењу банке), на волшебан начин обогатио се искористивши законску празнину, формирао је фирму која је позната по класичној експлоатацији својих упошљених радника. Сарађујући, односно радећи за државу користио је прилику да се иживљава над радницима више од осталих. Његови радници и дан – данас немају плаћени годишњи одмор, а о осталоме да не причамо. Позната је његова “сарадња” са чувеним Чедомиром Јовановићем, која се касније наставила са Вулином и мистер коферчетом Ивицом Дачићем данас. Мој покојни пријатељ из Доњег Милановца Владимир Татић годинама је чувао банку, али на одмор није могао. Остао му је дужан Душан Ђукић власник “Добергарда”, и његови партијски сарадници на високим државним функцијама.
На другом месту је Про – тент, али то је унутар државна фирма која као чува ЕПС и помало поткрада. Као и многи други.
Сецуритас Се, Шведска фирма само по имену у којој и ја радим од оснивања, плаћа топли оброк 1 (један) динар. Има око 3.300 радника и толики месечни трошак за ову накнаду, као и за регрес. Плаћа државне празнике, а као и остале фирме ништа друго. Оно што је разликује од других, као и Г4-солутион, нису повезани са државом.
Са државом су повезане фирме Вип и Атлас. Ова друга окупља оне набилдоване тетовиране момке за посебне задатке у државном интересу.
Једном речју, све ове фирме су велики промашај и треба их укинути. Све оне остварују високе приходе од стране свих пореских обвезника који се међусобно дели на мафијашком принципу. Треба донети нови законски оквир за ту област, која запошљава велики број социјалних случајева који не могу ни у пензију јер неће моћи да преживе. То је државни интерес да радници раде до “издиханија”, а фондови који су иначе празни буду заштићени.
Једино су они, мафијаши, заштићени, окружени у вилама са свом заштитном опремом која им омогућава да уживају у свом луксузу, док им радници цркавају за бедни српски минималац
Синиша Стојчић
