Председник Александар Вучић недавно је обишао радове на адаптацији породилишта у Вишеградској улици у Београду и изјавио: „Што људи боље живе, мање хоће децу. Више причамо о кућним љубимцима него о деци. Бољи животни стандард нас чини себичнима.“
На први поглед, можда звучи статистички релевантно: богатије општине Београда, попут Врачара, Старог Града и Савског Венца, заиста бележе нижи наталитет. Али кључ није у бројевима – већ у интерпретацији. Вучић пребацује одговорност са државе на грађане: кривци су „себични“ људи и
њихови љубимци, а не економски систем који гуши породице.
Док народ једва саставља крај с крајем, бори се са високим трошковима становања, ниским платама и готово непостојећом подршком родитељима, председник дели моралне лекције о кућним љубимцима и себичности. Његова забринутост је, наравно, резервисана само за камере: аутобуси за медијске екипе, плаћање пажљиво одабраних „ћација“ и лажна полицијска пратња стварају савршену представу бриге о народу.
Ово није забринутост. Ово је кабаре. Главни глумац је председник, публика су грађани који не могу да изађу из сале, а сценографија је земља у којој се деца рађају и одгајају под теретом непостојања стварних услова за живот.
Наталитет не опада због „себичности“, већ због тога што држава не ствара услове да деца могу да се рађају и одрастају достојанствено. Док Вучић глуми забринутост, милиони грађана се питају како може причати о себичности док истовремено расипа милионе на сопствене представе и ПР трикове, плаћајући аутобусе, лажне пратње и церемонијалне „ћације“ које служе само његовом имиџу.
И док председник пажљиво бира речи за камере, народ живи у реалности: цене расту, плате остају исте, а деца и родитељи нису приоритет. Фарса траје, а његова „анализа“ демографског проблема више подсећа на скеч него на стварну политику.
Ово је још један пример како реторика може створити лажну слику: држава није забринута због наталитета, већ због слике која се приказује споља. Док камера фокусира моралне лекције о кућним љубимцима, стварни проблеми гомилају се иза кулиса.
др Светлана Цвијановић
Фото: Бета
