Четвртак 06.11.2025
Четвртак 06.11.2025

Вучић тражи оставку народа

Бивши председник Србије Александар Вучић организује последњи митинг своје странке коју утапа у некакав измишљени Покрет за народ и државу верујући да ће тако који дан дуже задржати власт. Неће. На сву срећу. Србија се побунила јер неће да буде Ћациленд упркос огромним напорима врховног Ћација који свим силама покушава у то да је претвори. Пошто Ћаци није у стању ништа самостално да смисли он спроводи копи пејст кампању не би ли се на тај начин бар мало додворио народу.

Ако студенти пешаче, бивши председник нашим парама плаћа некакве пешаке који нису у стању упркос дневницама то да изведу, па их возају разним возилима стварајући привид некакве подршке Ћацију. Кад пољопривредници са тракторима подрже студенте, Вучић организује довоз трактора без пољопривредника и наравно то дебело плати опет парама које је отео од народа.

Како му је немогућа мисија пронаћи студенте који га подржавају он измисли некакве који наводно желе да уче и сви се спрдају са њима, јер нису у стању разумљивим људским говором да објасне шта заправо представљају. Исто је и са професорима који би да предају онима који хоће да уче. Јад, чемер и снисходљивост попут оне коју исијава Вучић у сусретима са страним државницима. Предложени мандатар је најбоља слика тога свега.

Произвео би Ћаци и бициклисте, али још није успео да пронађе у својим редовима оне који умеју да их возе. Зато са толико мржње говори о њиховом подухвату и вожњи до Стразбура.
Студенти су изнели захтеве које ова власт ни после пет месеци није испунила. Сада је Вучић смислио некаквих пет својих захтева које ће у име Покрета за народ и државу упутити јавности Србије. Очекује се да ће ултимативно затражити од побуњених студената и народа који их подржава – оставку! По систему кад ви већ не тражите моју, ја тражим од вас вашу, јер се нисте понашали у складу како сам навикао свих ових година од кад сам узурпирао све полуге власти.

За време протеста 1 од 5 милиона Вучићеви чауши су штрајковали глађу како би сменили народ и опозицију винувши Србију у орбиту као једину државу где је тако нешто могуће. Сад иду и корак даље. Један од захтева ће сигурно бити и да институције које су Вучић и његова власт комплетно уништили почну коначно да раде свој посао. Ако већ нису послушали студенте и народ ваљда ће уважити захтев Ћација, што би у преводу значило покретање поступака које би, према одговорности, већину чланова СНС на челу са Вучићем сместило у установе затвореног типа где постоји нешто другачији систем владања. Уосталом, ред је на растанку испунити жељу човеку који нас је толико задужио. Вучић је већ јавно признао безброј незаконитих дела које је починио, тако да нема разлога више шта да се чека.

Истине ради, једино што је Вучић оригинално смислио то је употреба звучног топа против сопственог народа. Ваљда ће то оружје које, иначе, како тврди, немамо употребити и на свом опроштајном митингу како би још једном показао да не раздваја грађане и да према свима има исти приступ. Или, пак, сматра, да је најављени наступ Јелене Карлеуше сасвим довољна казна за све који дођу и да би се евентуална употреба звучног топа не би ни приметила.

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.