Покушај Вучића да изазове верске и националне сукобе у Новом Пазару за сада није успео. Актуелни председник Ћациленда је прибегао старој тактици опасног скретања пажње наученој у мрачној Шешељевој радионици, да доведеш ствари до усијања тако да се јавност мора опредељивати између СНС екстремизма и исламског фанатизма. Док шириш страх и мржњу паралише се све друго и несметано могу да се наставе пљачке и разне комбинације.
Таман су студенти после много деценија нестабилности успели на прави начин да врате Нови Пазар у састав Србије и то без испаљеног метка, али бившој радикалској узданици то није одговарало, па је кренуо да поново прави пакао подела у овом граду на већ њему препознатљив начин.
Слично је покушао и у Новом Саду са аутономашком причом око Динка Глухоњића, али једноставно шира јавност, па и сами грађани Војводине нису прогутали тај много пута бачени отровни мамац Шешељевог ученика. Пошто је на издисају, Вучићев режим ће покушати да изазове где год може сукобе на било којој основи само да би остао дан дуже на власти. Обележавање “Олује” која се на непримерен начин слави и глорификује у Хрватској, а протерано је силом заувек најмање 250 хиљада Срба њихових држављана, председнику Ћациленда ће овог пута помоћи да поново отвори ране које до краја никад не могу зацелити. Врховни Ћаци, тада горопадни радикал, као и увек само на речима, уместо у одбрану српства коју је заговарао са скупштинске говорнице у Београду, побегао је на Халкидики и правио се да није из Србије. У Ханиотију је, уз морске таласе, тешком муком некако преживео последице “Олује” и издају Милошевића кога су увек, кад би затребало, свесрдно подржавали.
Сведоци тврде да је Вучић допутовао “Путниковим” аутобусом у Ханиоти, али да је током пута све време имао дијареју, па је аутобус услед његових потреба више пута морао непланирано да се зауставља. Тада су многи путници из аутобуса били запањени колико је свилен млади горопадни радикал и званично га прозвали сероњом, забринути како ће стићи до мора, а још више како ће се вратити, ако он настави са својим активностима.
Нажалост, тај сероња одлучује у име Србије, издаје њене интересе, у бесцење продаје њене ресурсе, срамоти и државу и народ где год да се појави. Последњи је час, да се народ Србије узме у памет, да се изврши што жешћи притисак како би се дошло до каквих таквих избора, где би се у референдумској атмосфери рекло коначно Мрш врховном Ћацију и његовој екипи и свему ономе што су оставили иза себе, а то су разорене институције, опљачкана и уништена Србија, ојађено и осрамоћено становништво…
Што пре отерамо бруку на власти имамо веће шансе да сперемо љагу и срамоту коју су на нас попут клетве бацилли. Они знају да им је време истекло, а ми морамо учинити све да тај процес убрзамо и довршимо на прави начин.
Срђан Шкоро
