Четвртак 06.11.2025
Четвртак 06.11.2025

Надстрешница пресуда Вучићу!

Вучићева власт се надвила над грађанима Србије као надстрешница, производећи смрт, сукобе, мржњу, пљачку, корупцију, санкције, понижење, сиромаштво… Кад год су радикали, па и они вештачки препаковани и социјалисти на власти, Србија је завијена у црно. Просто је невероватно како нисмо ништа схватили и разумели из недавне прошлости и силног страдања којим смо били изложени захваљујући понашању и владању црвено–црне коалиције.

Рећи, после годину дана од убиства 16 недужних људи и трагедије која је заувек променила лице Србије, шта се дешава 1.новембра, јел се то игра нека утакмица, то може само ординарна џукела. То је превише чак и за самопроглашеног председника Ћациленда. Притом се
извињавам свакој истинској џукели због оваквог проређења. Тешко је, у иначе веома богатом српском језику, пронаћи адекватну реч за оно што ради и производи Александар Вучић својим свакодневним наступима на медијима који су одавно постали саставни део напредњачке каљуге.

Изнервиран огромним бројем студената који су кренули путем Новог Сада како би присуствовали скупу поводом 16 жртава његове корумптивне делатности, најавио је још један контрамитинг и то против комеморације. Већ је то покушавао да изведе после трагедија у Рибникару, Дубони и Малом Орашју. Држали су у Вучићевој режији и митинг подршке осуђеном сексуланом предатору, штрајковали глађу против народа који их неће, упадали у државне институције после победе на изборима са паролом “Стоп крађи на изборима”… Шта очекивати од таквих људи, осим да се ћовек запита јел ово држава или лудница? Како је могуће да смо дозволили да све ово слушамо и гледамо? Да у Инђији дуж целог места су на сред улице постављени душеци за студенте који пешаче, јер неки напредњачки дрипац ког је партија тамо поставила не
дозвољава да преноће и окрепе се у затвореном простору на територији општине коју они попут окорелих мафијаша контролишу.

Баш ме занима да ли ће пре свега они који су дали своје гласове напредњацима на задушнице изаћи на гробље и одати почаст мртвима или ће по Вучићевом налогу ићи да провоцирају и нападају студенте и окупљени народ који више не може да толерише оволику количину лоповлука, лажи, лудила и изопачености коју, без икаквог стида, спроводи ова власт.

Крајње је време да Вучићу, почев од 1. новембра, неко коначно објасни и појасни да ће се његово време проведено на власти од сад бројати минутима и да ће ту утакмицу коју спомиње добити упорност и истрајност студената и народа који их безрезервно подржава. Потребан је јасан план и став који ће народу Србије бити предочен по окончању комеморативног скупа и од ког више неће бити одступања све док
Вучић не постане и званично само мрачна прошлост. И зато цела нација против Ћација. Избори па робија! Сваки минут опстанка Вучића на власти опасан је по здравље и животе свих грађана Србије. Време је да изаберемо себе и своју будућност као приоритет, а не да помажемо Вучићу и екипи да се што више обогати, разарајући и уништвајући једину земљу коју имамо.

Ваљда смо сачували довољно знања и поноса да то спроведемо у дело. Вечни спокој душама страдалих у напредњачком
терору, а ти Вучићу, пакуј се, твоје време је истекло!

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.