“Лица студентског покрета/листе” је највећа политичка тема у Србији, што је још један индикатор који политички актер доминира нашом политичком ареном у овом тренутку, и последњих скоро годину дана. Сви причају о студентској листи – и режим, и различити опозициони актери, па и људи који се помињу да су на тој листи. Сви причају о студентској листи, из различитих улога и подстакнути различитим намерама, чак и истраживачи јавног мњења који не желе (читај; не смеју) да мере студентску листу користећи бесмислене и срамотне изговоре за то игнорисање.
Сви причају о студентској листи.
Ово наглашавам да укажем да је студентска листа сунце око којег се окреће тренутни политички живот у Србији, и да је природно да људи желе да виде ко је на тој листи. Не бих свако инсистирање на томе да се сазнају имена (и програм, што ређе чујемо као захтев) схватао као злонамерно, иако је јасно да тога има доста. Штавише, и ја сам међу онима који одавно заступају тезу да је обнародовање кандидата боље радити пре него касније, чак и у овом режиму. Када кажем одавно заступам, мислим пре свега на претходне председничке изборе, али и за предстојеће председничке изборе. Принципијелно, још пре политичког земљотреса који нас је погодио после пада надстрешнице сам сматрао да опозиција треба да обнародује председничког кандидата далеко пре 2027. године.
Овде није спорно да ли студентска листа треба да има лица, већ је тајминг то око чега се јавност спори. Не само да је законски одређено да је листа која се кандидује јавно доступна након прихватања од стране РИК-а, већ је и политички бенефитно да се пред грађане не излази са листом анонимуса. Студентски покрет јесте забележио огромне добитке својим “Фацелесс” наступом, и захватио, до новембра 2024. незамисливих, више од трећине бирача на нивоу Србије (укључујучи апстиненте) и тако самостално ушао у тет-а-тет позицију са СНС-ом. Међутим, то није довољно да се ухвате граничне групе гласача које се или још двоуме између апстиненције и гласања, или између неких других актера и студентске листе. Уколико желе да хватају нове гласаче, верујем да је то могуће само уз унапређену политичку понуду. Ово што су до сада “ухватили” се свакако може схватати као чврста база њихових гласача, или барем преко 80 посто њих јесте, по истраживањима.
Напомена: ово није савет студентима шта да раде. Трудићу се да до краја овог процеса останем удздржан од давања јавних савета студентима, пре свега из поштовања за све њихове гигантске успехе. Своје савете ћу им увек давати директно, кад год ме питају.
Овде причам принципијелно, јер сам се увек противио аргументу “развалиће их режимска медијска машинерија”, не зато што није тачан већ зато што није довољно јак.
1.Прво, јер мислим да бенефит “изградње” кандидата, било једног или групе кандидата, има више предности него ризика. Око ризика се сви слажемо, али некако сви прескачу предности. У овом случају, предност би била то што ће на листи бити људи који редом имају значајно боље рејтинге у народу од свих активних политичара, укључујући и Вучића. Наравно, то је зато што је овде политика “прљава ствар”, али тако је иако ми се не свиђа.
2. Друго, имена на листи ће доминирати политичким дискурсом. Тај дискурс увек највише одговара онима који имају највећи број популарних кандидата на листи, и мањи број људи са високим нивоом лоше репутације.
3. Треће, и овде посебно актуелно, је то што би објављивање кандидата оставило могућност да се неки кандидати промене (или повуку) на време, и тако смањи ризик да се повлачење дешава онда када је то политички најгоре по изборног такмичара – у сред кампање.
Стално ме жуља то што људи који паниче око “развалиће их режимска медијска машинерија” обично не признају парламентарној опозицији да су им рејтинзи у каналу управо због тог истог “разваљивања”. Нису они у праву, ни за једно ни за друго. Медијско линчовање опозиције је дуготрајно, зато је и толико ефикасно, али је помешано и са поразима на покраденим изборима. Ово друго није случај код студената, и не само да нису поражени него нижу победе.
Душан Љ. Миленковић
хттпс://т.ме/политицки_коментар
*Фотографије су избор уредништва портала
