Децо, у понедељак је 5. октобар. Немојте то заборавити! Знам, и режим и држава и недопустиви део друштва спровео је читаву стратегију заборава, симетрије и релативизације у односу на овај датум, са (злом) намером да од тог дана направи само датум, без слова, без боје, без фусноте, без сећања. Није и неће успети. То није само датум, то није само број, то је прекретница, то је судбинско преламање историје једног народа, то је вртоглави заокрет и јуриш, али не на небо (на небеску Србију послали смо исувише невиних и Срба и неСрба), већ уземљење, отрежњење и искорак у нови век.
Ми смо са деведесетим раскрстили као када удовица скида црнину. Оставили смо амбис иза нас, израњавани, оскрнављени, измасакрирани. Нисмо ни слутили да ће нас авети тог амбиса стићи коју годину касније. Окренули смо леђа злу мислећу да је зло побеђено, заборављајући да је човеково трајање низ победа и пораза добра и зла. Запамтите, децо, овде прошлост тврдоглаво одбија да се повуче, па нам се стално враћа, некад као трагедија, некада као још већа трагедија. Неодговорена питања из прошлости, постају ребуси садашњости и енигме будућности. Не дозволите да вас слабоумни опсенари врте у кружном току историје и потроше вам животе зарад својих сребрењака. Не дајте да вас опчине њихове титуле, мантије или чинови. Чините своје грешке, не понављајте туђе, јер грех је у људској природи, али је истрајавање у греху сатанино помазање.
Вашу генерацију крстила је ова побуна. То кумство трајаће доживотно. Наш крстовдан био је 5. октобар. Јер млад човек зенит своје младости достигне онда када на зелену чоју судбине стави све што има и баци коцкице у ваздух спреман да или све изгуби или све добије.
Побуна је једини творац светлости,а та светлост може да се спозна само кроз љубав, слободу и песму.(Бретон) Наша буна трајала је једну деценију, крваву, страшну, језиву. Знам, то што се чини да је светлост провиђења,може бити ватра пакла (Хуго). Верујте ми, наше намере су биле часне, други су од наших намера поплочали пут до пакла. Други ће вас уверавати да је наш неуспех био ударац у зид, у крај слепе улице, да због тога не треба више ни покушавати бунити се, мењати, веровати, борити се. Све су учинили да бунтовни српски дух или умање или угасе, да српског орла ставе под кукавичји камен док олује не прођу. Не схватају да је поред култа страдања и култа мртвих, култ бунта у Срба сакрализован вековима уназад.
Није на вама да испуњавате оно што је изневерено, да завршавате оно што је започето, да настављате оно што је прекинуто.
Рушење Вучића није само изборна победа, то је паљење светла да бисмо видели где смо, да се орјентишемо, да схватимо докле смо дошли и како наћи излаз из привидног безизлаза. И кола када се покрену, поред брујања мотора упале се светла да би се видео пут којим треба поћи.
Зато децо, не заборавите, јер они против којих се борите желе да заборавите, овог понедељка је 5. октобар. Октобар је месец за победе!
Александар Дикић
