Generalni kontrolor misli i pisane reči kada je u pitanju FK Crvena zvezda doktor Zvezdan Terzić pre dva dana je održao konferenciju za medije na kojoj je sumirao učinak njegovog kluba u godini koja odbrojava poslednje dane.
Izrekao je Terza gomilu epiteta, pohvala na račun svog kluba, pričao je o milionima zarađenih evra njegovog kluba, pokušao je da održi i jedno malo predavanje iz ekonomije… Doduše, ne baš tako ubedljivo, ali za „Delije” je to bio divan monolog njima najdražeg sportskog funkcionera, lidera crveno-belih.
Jedini čovek koji je tom prilikom „smetao” doktoru Terziću je bio novinar Sport kluba. Moram da priznam da odavno, a pišem već više od četiri decenije, nisam čuo ništa bezobraznije od doktorove tvrdnje da je Nikola Stamenić „mrzitelj“. Osim toga, prvi čovek trofejnog kluba izneo je niz koještarija na Nikolin račun.
Nije Nikola Stamenić izmislio da je doktor Zvezdan alfa i omega crveno-belih, a njegov sin Kostadin Terzić potpredsednik OFK Beograda. Novinar Sport kluba nije izmislio ni da je Andrej Mrkela sportski direktor OFK Beograda, a njegov otac Mitar obavlja istu funkciju u Crvenoj zvezdi.
Nije Nikola Stamenić izmislio da Crvena zvezda svakog leta, ne za male pare, dovodi gomilu anonimnih stranaca od koji samo retki zadovoljavaju ukuse navijača. Nije Nikola Stamenić izmislio da je prvak Srbije čekao pet godina na pobedu u Ligi šampiona. Nije Nikola Stamenić izmislio da je prvenstvo Srbije najmanje interesantno u Evropi…
To su činjenice, a samo Nikola o tome piše i ukazuje.
Svojom umišljenom veličinom doktor Terzić je pokušao da dokaže nedokazivo. Istina, sada su u novinarstvu, a bogami i u stvarnosti u modi poltroni, „beskičmenjaci”, a najbolje prolaze ljudi koji javno iskazuju ljubav prema lideru.
Oni koji su doveli do takve matrice da je u srpskom fudbalu, a i društvu, sve u redu, ne mogu biti ništa drugo nego saučesnici. Teško srpskom fudbalu, ali i zemlji Srbiji generalno dok je tako.
Nikola Stamenić je uvek imao svoj stav, a stav daje pravo na hrabrost. Nije pošteno da čestiti ljudi koji imaju svoje mišljenje i to napišu, ostanu pod sumnjom jer su drugi rđavi. Sada će garantovano da se jave, kažu i napišu šta misle i oni koji ne misle ništa pošto za njih uvek misle drugi.
Na kraju usudio bih se da kažem jednu rečenicu. Bez Nikole Stamenića i sličnih žurnalista, koji su nažalost u manjini, sportsko novinarstvo bi bilo lutkarsko pozorište.
Milorad Bjelogrlić (Izvor Sport klub)
