Zloupotreba javnih resursa vranjskih preduzeća “Jumka” i “Komrada” da uplate 120.000 dinara i da primorane radnike preduzeća, ionako napaćene Vranjance, odvezu na kontrablokade u Vranjskoj Banji, tragedija je zemlje Srbije, ogrezle u korupciji, kojom, nažalost, upravlja jedan čovek, čije su oličenje opsednutost vlašću i osvetoljubivost.
Čemu služe (zarobljene) institucije Srbije i Vranja?! Agencija za sprečavanje korupcije je nema, a na mig ćutanje slede i javna tužiteljka OJT u Vranju Branislava Mihajlović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva Danijela Trajković, predsednica Osnovnog suda Dragana Tasić Stanković, načelnik policije Saša Nedeljković. Na grbači napaćenih Vranjanaca, na mig bi i u bunar skočili, jer baš im ta autističnost omogućava sve blagodeti. Mandati se produžavaju dok istovremeno devastirani jug i grad Bore Stankovića vapi za srpskom Laurom Koveši, a ne za „Žal za mladost”!
Grad u kojem većina Vranjanaca preživljava i bori se s egzistencijalnim problemima, grad u kojem bi i gradonačelnik i načelnik Gradske uprave zbog saučestvovanja u krivičnom delu bili na odsluženju zatvorske kazne, grad u kojem je čovek koji je došao iz Bosne i koji je optužen za pedofiliju, 30 godina na čelu Eparhije vranjske, grad u kojem je načelnik Hitne pomoći seksualni manijak, a bivši narodni poslanik falsifikator, koji je jedini u istoriji Srbije oteo 528 kvadrata školskog dvorišta i sagradio vilu, tako što je prvom komšiji falsifikovao potpis dok je primao hemoterapiju, grad u kojem nijedna institucija prstom mrdnula nije na napade na studente i ljude koji se bore protiv korupcije…
Zbog te nemosti, oni koji postupaju na mig u najsiromašnijem gradu u Srbiji, trebalo bi da, pored dirigenta, budu među prvima na listi lustracije u uskoro slobodnoj Srbiji.
Dragana Cvetković
ćerka 77 – godišnjeg čestitog penzionera, čiji je potpis falsifikovan, a izjava lažirana (dok je primao hemoterapiju), od strane narodnog poslanika Slaviše Bulatovića, člana SNS-a
