Zašto se obično kaže da je Kosovo srce Srbije? Naravno, pre svega zbog duhovnosti, istorije, etnologije, mitologije, srpskih prapočetaka ali i zbog toga što postoji jedna zakonitost koja glasi: Sve što se desi na Kosovu i Metohiji na kraju se desi i u drugim delovima Srbije.
Politička situacija u Srbiji, odnosno pobuna studenata protiv stanja u društvu, koja se u najkraćem može opisati kao „Vučić ne da izbore, a opozicija neće izbore“ je već viđena sa narodom na Kosovu i Metohiji mnogo puta.
Ta igra sa biračima u Srbiji, već odigrana na KiM, ogleda se u tome što nećete naći nijednu emisiju, niti predstavljanje Srba sa KiM na režimskim medijima. Vučićev režim najdirektnije sprečava nove učesnike na kosovskim izborima, da se oglase i predstave na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. On ih plaši, upozorava, preti im, neretko im šalje i svoje batinaše. Međutim, ni postojeća parlamentarna opozicija neće da čuje o izbornom procesu na KiM, a kamoli da učestvuje na njima. Radije bi šefovi opozicije da osnivaju mesne odbore i pokušaju da uhvate priključak na studentske proteste, ne bi li se namestili kao samoproklamovani lideri. Srbi na KiM ih ne zanimaju.
Kao odgovor na tu već viđenu situaciju kodnog imena „Vučić ne da izbore, a opozicija neće izbore“, desilo se to da su se Srbi na KiM ipak organizovali i ujedinili pod novu zajedničku listu i da su na taj način napravili iznenađenje za sve. Kosovski Albanci više ne mogu da računaju na to da će im u budućnosti sagovornici biti isključivo predstavnici Milana Radoičića i Nenada Rašića. Moraće da uzmu u obzir i narastajuću političku opciju okupljenu i korodiniranu od strane Žarka Ristića, Branimira Stojanovića, Mike Biševca i ostalih. Kao što su se na KiM pojavile nove političke snage, tako se i u Srbiji pojavljuju studenti i ubrzavaju proces promene. Za očekivati je pojavljivanje nove političke snage, nove političke platforme i nove opozicije, jer ovako više ne može.
Pokušaji i napor režima da sakrije informacije o izborima na KiM, nisu urodili plodom i Srbi su se ipak organizovali mimo Vučićeve komande, mimo kontrolisane agende.
Kao zaključak se može izdvojiti sledeće: iako Vučić kaže da neće biti izbora, izbora će biti. Iako opozicija kaže da neće na izbore, stvoriće se opozicija koja hoće na izbore, jer Srbija više ne može da čeka. Igrokazi oko biračkog spiska, odustajanje od borbe za izborne uslove i učestvovanje pod sloganom Biram borbu, više nikad neće proći. Pročitano je sve i Srbija više ne pristaje na to. „Studenti“ se više ne mogu zaustaviti.
Najavljeno formiranje Vučićevog pokreta za 15 mart, je najobičnija kupovina vremena i jeftin trik za odlaganja narodnog bunta, knjiški primer manipulacije. Za očekivati je da Vučić raspiše izbore baš za mart/april, potpuno nenajavljene i u tišini, sve isto kao što se dešava na KiM. Za očekivati je da to bude neki razlog koji neće proizaći iz narodne volje i zahteva studenata, nego npr. sukob u koaliciji, i za očekivati je da će tada svi akteri biti zatečeni.
Ne smemo biti zatečeni, ne smemo zbog studenata, zbog omladine, zbog Srbije. Spremite se Braćo na odbranu narodne volje i izbornih rezultata, a pomoć ćemo naći i u svetu, među prijateljima, jer svet se ubrzano menja. Sa dolaskom Donalda Trampa ništa više neće biti isto.
Žarko Ristić, samostalni narodni poslanik
