U Srbiji stanje u društvu već odavno nije normalno. Danas, sve to kulminira među decom i studentima. Kao otac troje dece, dva srednjoškolca i jednog osnovca, svestan sam svih okolnosti u kojima se naša deca nalaze. Situacija nije jednostavna, ali se tako postaje čovek i tako se sazreva.
U potpunosti podržavam i naše prosvetare, koji su skupili hrabrosti i rekli NE. Nije ni to lako, a ni jednostavno. Svako ko je jednom krenuo protiv sistema i protiv vlasti zna o čemu govorim.
Kada se pozorišne predstave više ne održavaju u pozorištima i kada više nijedan slobodnomisleći čovek ne želi da bude po strani u trenucima borbe za pravdu, neprihvatljivo je da se i mi kao poslanici ne pridružimo našim studentima.
Najavljen je štrajk u EPS-u, štrajkuju i advokati, poljoprivrednici takođe, vreme je da se taj narodni bunt pretvori u potpunu blokadu, do konačne promene.
Za mene lično je neprihvatljivo da se u situaciji kada se svi građani odriču nečeg zarad podrške studentima, samo mi poslanici ne odričemo ničega.
Neprihvatljivo je da se u situaciji kada su studenti izašli na ulice, mi poslanici vraćamo u Skupštinu.
Moje kolege poslanici, verovatno ne osećaju trenutak da se ovo društvo menja svakim danom i da ništa više nije isto. Volja naroda se više ne iskazuje kroz poslaničke debate, učestvovanja u radu skupštinskih odbora, nego na ulici, i to je nepobitna činjenica.
Poslaničke debate jedino odgovaraju Aleksandru Vučiću. Nigde se Aleksandar Vučić više ne oseća tako komotno, kao u Skupštini Srbije. To je mesto gde on preko svojih „udarnih igli“ može svaku skupštinsku raspravu da usmeri u kom pravcu želi. Može da oduzima reč svima nama, može da nam uskrati pravo na repliku, može na hiljadu načina da obesmisli svaku polemiku. Skupština je mesto na kome još uvek postoji privid legitimiteta, iskazanog kroz broj poslanika. Međutim, legitimitet se više ne iskazuje kroz veličinu poslaničkog kluba, legitimitet se danas iskazuje brojem ljudi na ulicama širom Srbije.
Studenti su podigli lestvicu demokratske borbe, i poslali su nam reči podrške, ohrabruju nas i to moramo prihvatiti. Posle ovih studentskih blokada Srbija više neće biti ista, jer maske padaju. Ako se i desi održavanje vanredne skupštine, siguran sam da ću javno pozvati sve moje kolege da napuste taj skupštinski cirkus i da demonstrativno izađu ispred Skupštine i podrže naše studente.
Studenti žive drugu četvrtinu 21. veka, a mi smo i dalje u retorici devedesetih, a po stilu političke borbe verovatno i u 19. veku. Budućnost je izašla na ulice, sledimo je!
Žarko Ristić, samostalni narodni poslanik
