To što je za RTS važniji bol u grudima i visok pritisak Aleksandra Vučića od godišnjice ubistva devetoro dece i čoveka koji ih je čuvao je dovoljan razlog da nestane.
Nije više tema da li je to javni servis, svako ko neće da laže zna da nije. Cela Srbija zna da je to Vučićev servis. Nije više ni pitanje profesionalnosti, ona tamo ne stanuje već jako dugo. Pitanje je elementarne ljudskosti i pristojnosti. Zločin kakav je nezabeležen u istoriji Beograda i Srbije desio se nekoliko stotina metara od zgrade iz koje ministar Mali plačnim glasom objašnjava koliko dugo je Vučić osećao bol u grudima punih 13 minuta. I to je za urednika večerašnjeg Dnevnika Dušana Ubovića, kao i realizatora Nataše Miladinović i Zvezdana Arsića važnije od sećanja na ubijenu decu, generacijske traume i bola koji kod pristojnih ljudi, koji su i danas polagali cveće i palili sveće ispred škole, ne prolazi.
Svaki normalan čovek oseća bol u grudima ceo današnji dan, a retki su oni kojima nije skočio pritisak nakon ovog Dnevnika RTS-a, koji će ući u knjigu večne sramote onoga što je nekada bio javni servis. Jedini način da Srbija opet dobije javni servis jeste raspuštanje cele informativne redakcije i zapošljavanje nekih novih ljudi koji će moći da rade bez sramnog tereta koji su iza sebe ostavili oni koji danas odlučuju na RTS-u.
Branko Miljuš, član Predsedništva i narodni poslanik Stranke slobode i pravde
