Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio od opozicije, a predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je požurila da odmah uradi što je do vlasti, kako bi se još jedan predlog savetodavnog referenduma o predsedniku ovog puta možda i sproveo u delo.

Aleksandar Vučić je u utorak od opozicije zatražio da predaju 67 potpisa narodnih poslanika, kojima bi se pridružilo još 100 potpisa poslanika vladajuće većine, kako bi se raspisao „savetodavni referendum o predsedniku Srbije.

Ovo je treći put za manje od pola godine da Vučić predlaže/traži ovakvo izjašnjavanje građana, kojim se u stvarnosti ne bi rešilo ništa – zato što je savetodavno, odnosno nije obavezujuće, ali i zato što se predsednik može smeniti samo po jasno propisanoj proceduri, koja nikako ne predviđa referendum.

Očigledno je, s druge strane, da ovakvi predlozi dolaze svaki put kada je polarizacija u društvu duboka, a kriza velika.

Pre jučerašnjeg, Vučić je isti predlog izneo na TV Happy kod Milomira Marića 4. novembra prošle godine, samo četiri dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 15 osoba.

Opozicija je zbog nesreće tražila ostavku premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, a Vučićev način da još jednom kaže „ne dam“ bio je da predloži referendum o svojoj smeni.

U međuvremenu su se desili veliki protest u Novom Sadu 5. novembra, hapšenje studenata i aktivista, višednevne blokade tužilaštva i suda u Novom Sadu, izveštaji o policijskoj brutalnosti nad starijim Novosađaninom kojem je zbog dobijenih batina odstranjen testis, a sve je kulminiralo studentskom blokadom skoro svih državnih fakulteta u zemlji.

U danima koji su usledili govorilo se o ostavkama nadležnih ministara, istrazi, optužnici, studentima i blokadama, ali i lojalistima. Sve do 14. januara, a povod je, prema predsednikovim rečima, istraživanje organizacije CRTA, koja navodi da građani ne veruju Vučiću.

FOTOGRAFIJE: Fonet

Naime, istraživanje ove organizacije sprovedeno od 20. do 28. decembra 2024. godine na uzorku od 1.030 ispitanika, pokazalo je da bi 34 odsto građana ukazalo poverenje predsedniku na savetodavnom referendumu, dok bi mu 52 odsto uskratilo poverenje.

Ono što je predsednik prećutao je drugo pitanje CRTA, a to je da li je savetodavni referendum uopšte način za izlazak iz krize. Odgovor većine (54%) je da nije, a 37% odsto je ocenilo da bi savetodavni referendum bio korak ka izlazu iz krize.

Umesto pitanja o litijumu, pitanje o poverenju

Prethodna velika kriza koju je Vučić na isti način, makar deklarativno, hteo da reši bila je ona litijumska tokom prošlog leta. U jeku protesta protiv iskopavanja litijuma, predsednik je poručivao da ne odustaje od tog projekta. Protivnicima litijuma je ponudio rešenje u vidu referendum o njegovom razrešenju.

Prethodni povod za nuđenje referenduma, u junu 2023. godine, bili su protesti izazvani masovnim ubistvima u OŠ Vladislav Ribnikar i selima Malo Orašje i Dubona. Građani su tada tražili ostavku tadašnjih direktora BIA Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.

Predsednik nije dao nijednog, ni drugog, ali je zato ponudio svoje razrešenje na referendumu. Gostujući na TV Prva rekao je da izjašnjavanje građana i merenje na izborima „voli najviše“.

O proveri poverenja predsedniku na referendumu govorilo se i ranije tog proleća, pre nego što su se desila masovna ubistva. Povod je bio Evropski predlog za Kosovo, a pravnici i politikolozi su još tada objašnjavali da izglasavanje nepoverenja predsedniku ne postoji, već se on može smeniti samo zbog kršenja Ustava. Inicijativu pokreće dve trećine poslanika, a za razrešenje je potreban i stav Ustavnog suda.