Testament 
Ivan Matović i Novica Antić su konačno na slobodi i to je jedina dobra vest koja se mogla čuti u naprednjacima okupiranoj Srbiji. Zatvoren je tek otvoreni tunel na auto putu “Miloš Veliki” za koji su Vučićevi stručnjaci tvrdili kako je bezbedan. Uhapšen je porše vlasnika KTV. Kulen sa nestrpljenjem čeka najavljeno pojeftinjenje, kao i penzioneri povećanje prikazano kao spektakularno, a zapravo deo uobičajenog usklađivanja sa inflacijom o kojoj vlast glasno ćuti.
Predsednik Ćacilenda je i u Kini završio u magarećoj klupi gde ga, inače, redovno stavljaju kad god se pojavi negde u svetu. Taj tretman nevažnog međ njegovim pristalicama i medijima je prikazan kao posebna vrsta počasti koju doživljava ne samo Vučić već i Srbija. Koliko je ta počast značajna moglo se videti i po brojnim montiranim i fotošopiranim fotografijama na kojima je Vučić guran u prvi plan tako da je i svakoj budali jasno kako on tu u trenutku nastanka snimka nije bio.
Istovremeno po završetku razgovora sa predsednicima Rusije i Kine ocenjenim kao prisnim, prijateljskim i istorijskim, prvo što je Vučić izjavio posle svakog od njih je – umoran sam! Kao da ga je Putin bacao po strunjači, a Si terao da recituje na kineskom. Ta Vučićeva scena u mnogome podseća na film “Let iznad kukavičjeg gnezda”, gde jedan od pacijenata, kad ga mole da glasa da gledaju prenos na televizoru koji nema ekran on odgovara – umoran sam, ne mogu!
U svakom slučaju, ponašanje predsednika Ćacilenda i njegovo tumačenje svega onoga što se nikad nije dogodilo odavno zahteva hitnu hospitalizaciju i ozbiljnu analizu stručnih osoba. Izjava da će se zaposliti kod ćerke u privatnoj firmi kad završi političku karijeru, a ćerka je još na masteru, spada u one kad je obećao da će se zaposliti kod rođenog brata u firmi. A onda, ne lezi vraže, bratu Andreju ko za inat neko ukrade ličnu kartu i narednih godina mu u toj firmi redovno uplaćivao plate, topli obrok i regres. Sve dok moćni brat Aleksandar nije, posle toliko godina, obznanio tu stravičnu prevaru čiji cilj je bio da se oblati njegova porodica, a verovatno i on sam spreči da se konačno negde zaposli i počne da radi. Inače, svi privatnici i kod nas i u svetu jednostavno čeznu da prime nekog bez iskustva i neophodnog znanja.
Za sve to vreme stranačka opozicija okupljena oko lidera SSP odra kolena i laktove da ubedi javnost Srbije kako je tehnička vlada sa Vučićem daleko bolje rešenje od nekakve podrške studentima koji su za deset meseci uradili više nego svi oni za 13 godina. U negde dogovorenoj agendi za nastup stalno ponavljaju tehnička vlada oročena na 100 dana, a 101 dana – izbori! Ne kažu ko će garantovati da će tog 101 dana baš biti izbori, ali se pretpostavlja da će glavni žiranti biti Vučić i Đilas, a samu primenu nadgledati Marinika i Brnabić. Kud ćeš lepše i efikasnije.
Pogotovu što je prema poslednjim objavljenim istraživanjima Ipsosa i vlast i stranačka opozicija u takvom naletu da im se ubzani porast rejtinga mora meriti specijalnim uređajima koji se koriste tokom foto finiša svake trke.
Ukoliko je sve tako, nikome nije jasno šta se više čeka sa raspisivanjem izbora na kojima će izdominirati pre svega vlast ali i stranačka opozicija koja će dodatno ojačati svoje kapacitete i pokazati svim nevernim Tomama kakvu zapravo podršku poseduju.
Ako su studenti i narod koji ih bezrezervno podržava toliko nebitni i nemaju nikakvu šansu na predstojećim izborima, zašto ih toliko napadate, prebijate, zastrašujete, otpuštate… Čega se to plašite pored zančajnih istraživanja koje imate pred sobom i nepresušnim resursima koje kontrolišete i na kojima bi vam i sam Krez pozavideo.
Obračun na izborima ili na ulicama je neminovan. Vreme je da se odlučite šta vam više odgovara. Magareća klupa za predsednika Srbije je više nego indikativna poruka, ali suviše blaga za ono što mora uslediti.
Srđan Škoro
