Srbija je od 2012. u mulju. U Ćacilendu. Razorena, opustošena, opljačkana, rasturena, bez institucija…
Predsednik države nema vremena da se bavi politikom jer je non stop po Pinku i Informeru i bavi se propagandom. Ličnom promocijom. Po ceo dan piča šarene laže svojim biračima, “podiže sebi spomenik”, dok mu građane ubija korupcija, ulice se tresu od nezadovoljnih i besnih studenata i građana.
Narod je ustao, ne želi SNS i SPS više na vlasti, maske padaju, ljudi su ogorčeni, hoće da Aleksandar Vučića i ekipa odgovaraju za sva zlodela koja su napravili u poslednjih 13 godina. Od izdaje zemlje, preko opovluka državnih resorsa, do laži, obmanjivanja, siledžijstva, bahatosti…
“Do Vidovdana napisaću knjigu kako sam pobedio obojenu revoluciju”, najavljuje Vučić mesecima svoje remek delo.
Do Vidovdana je ostalo još mesec dana, ni knjige ni obojene revolucije nema. Sve je neistina. I bla bla bla priča za njegove glasače koji dalje od Pinka i Informera ne vide.
A nema ni trenerske diplome, i košarku je zapostavio. Ne stiže od obilaska televizija i uređivanja naslovnih strana svojih tabloida.
Ali biće vremena za sve to na nekom drugom mestu – sloboda se u Srbiji bliži.
