Predsednik Republike je juče na pres-konferenciji praktično poručio da će se represija povećati kada je rekao da će se “država braniti”, kaže univerzitetski profesor u penziji Žarko Korać.
Bivši potpredsednik Vlade Srbije smatra da se društvo nalazi u vrlo nepovoljnoj situaciji jer vlast ne pokazuje ni najmanju meru za potrebom spuštanja nagomilanih tenzija i postojeće užarene političke atmosfere koju je, kako kaže, sama proizvela, a koju poslednjih dana prate praktično mali “ulični ratovi” po gradovima širom Srbije.
“On čak nije ni nagovestio neki kompromis, mogućnost razgovora niti bilo šta što bi vodilo smirivanju tenzija; upravo suprotno, bio je rezolutan da je na ulicama ‘napad na državu’ i da će se ‘država braniti svim sredstvima’. Kada to na takav način interpretirate onda je očekivanje u skladu sa time da sve može biti još mnogo gore”, ističe Korać za portal “Simptom”.
Na pitanje šta je tačka koja će dovesti do “bitnijeg otrežnjenja” građana Srbije za stanje u kome se nalazimo, Korać nije imao odgovor ali je dodao da se “plaši da će to biti ljudske žrtve”.
“Teško je imati ovu brutalnost i sukobe na ulicama, a da u nekom momentu to ne ode mnogo dalje tj. da nažalost neko ne strada. Tog trenutka bi režim morao doneti neke odluke od kojih je jedna i uvođenje vanrednog stanja.”
Korać dalje objašnjava da bi za Vučića vanredno stanje nesumnjivo bilo problem “jer bi se pokazalo pred Evropom i svetom da on više ne kontroliše situaciju u zemlji i da postoji veliki otpor njegovom režimu, što on svakako želi da izbegne”.
“On to ne želi ni po koju cenu jer bi se prikazao u nepovoljnom svetlu. Jedna od osnovnih karakteristika njegove vladavine jeste apsolutna kontrola svega i svačega, a upravo to bi bilo veliko priznanje da stvari ne stoje tako. Nepoznanica u svemu bi bilo i ponašanje građana jer šta će biti ako se građani ogluše na vanredno stanje, npr. zabrane se masovna okupljanja ali ljudi nastave da izlaze. Šta je tome alternativa?”, upitao je Korać.
Na pitanje je li moguće zamisliti neku međunarodnu misiju ili monitoring koji bi doveo do smirivanja političke situacije u zemlji, odgovara odrično, objašnjavajući da za to postoji “čitav niz uslova koje nemamo ispunjene”.
“Prvi bi bio da sam Vučić to želi, što nije slučaj. S druge strane, Evropa je zabavljena svojim problemima; ratom u Ukrajini, pitanjima migrantske politike, sudbinom NATO-a itd. Pozvao bih se na gđu Vesnu Pusić (bivši šef hrvatske diplomatije) kada je nedavno rekla, citiram: ‘Srbija je u ovome nažalost sama, takav uspeh je veći za tu zemlju ali i puno, puno teži.’ U potpunosti delim njeno mišljenje”, navodi sagovornik.
Na konstataciju da je veliko pitanje da li bi u postojećim okolnostima i vanredni izbori doveli do unormaljivanja stanja, Korać kaže da bi pak izbori umnogome rešili probleme ali istovremeno ukazuje na posledice potencijalnog “nepriznavanja njihovih rezultata od strane Vučića i SNS-a”.
“Posle 13 godina aspolutne vlasti sva relevantna istraživanja kažu da oni nemaju većinu i jasna indicija da nema te (natpolovične) većine jeste što Vučić odbija da raspiše izbore. To je ogromna promena u Srbiji. Takođe, ta ‘ledena kapa’ pod kojom drži Srbiju – gde se kontrolišu najtiražniji mediji, tokovi novca, gde je upregnuta čitava mašinerija raznoraznih crnokošuljaša – po čemu ličimo na Južnu Ameriku, nestala bi s eventualnom promenom vlasti. Vučić počinje da podseća na nekoga ko misli da može silom da ostane na vlasti”, ističe Korać.
Prema njegovim rečima, sasvim drugo pitanje je koliko bi, u slučaju poraza, režim bio spreman da preda vlast…
“Mi smo to već imali sa Slobodanom Miloševićem 2000, koji nije priznao poraz na izborima 24. septembra. Bio je potreban narod na ulicama 5. oktobra, od nekoliko stotina hiljada da izađe, da bi on prihvatio da je izgubio izbore. Bojim se da će se istorija ponoviti”, zaključio je Žarko Korać.
Simptom/M. M.
