Lice na funkciji predsednika Srbije je kao šef mafijaškog režima svesno da posle silaska sa vlasti moraju otići u zatvor, i zato se grčevito bore za opstanak. Razrešili su me nezakonito da bi nastavili da rade sa Zvonkom Veselinovićem.
Bio sam kapetan Uprave policije gradskog SUP-a Beograd. Odlazim u rat 1998. i 1999. Nakon što sam odbio da primim orden od Miloševića prvo bivam suspendovan, pa isteran iz službe. Orden sam odbio zato što ne priznajem da je Srbija pobedila NATO na Kosovu, već je izgubila teritoriju koju današnja vlast u Srbiji priznaje kao nezavisnu državu.
Nakon što sam isteran iz policije, radio sam u obezbeđenju Nebojše Čovića. Posle 5. oktobra, zapravo 2001. sam sudskim putem vraćen u službu. Nastavio sam da radim u Čovićevom obezbeđenju do ubistva premijera Zorana Đinđića 2003, nakon čega samoinicijativno i sporazumno napuštam MUP. Shvatio sam da je u MUP tada bilo kriminalaca, koji do dana današnjeg rade.
Zbog Nebojše Stefanovića, koji nije poštovao statut stranke, na jednom sastanku bacam člansku kartu SNS-a. Posle toga 2012, kada je SNS došao na vlast ulazim u Ministarstvo energetike sa Ljubom Milanovićem i oformljujemo antikorupcijski tim.
Ministarka Zorana Mihajlović je tada htela da se taj tim zaista i bori protiv korupcije. Ljuba Milanović odlazi, a ja ostajem da vodim tim. Nakon što sam predao izveštaje, 2014, dolazim u sukob sa rukovodstvom mafijaške vlasti Srbije koja je krenula u izgradnju auto-puta Beograd – Čačak, a u taj posao počela je da se uvlači kriminalna struktura sa Kosova.
Oteli su čoveku šljunkaru. Predao sam prijavu tužilaštvu, jer sam već bio imenovan za pomoćnika ministra za inspekcijski nadzor u Ministarstvu građevine. Odmah nakon toga protivzakonito me smenjuju sa mesta pomoćnika ministra i ukida se antikorupcijski tim.
Slobodan Pajić, nekadašnji policajac (Izvor: Radar.rs)
