Slovo o slobodi 
Vreme građanskog bunta. Vreme studentskog organizovanja i organizovanja gimnazijalaca i srednjoškolaca.
Kada mladost zakorači na ulice i kada digne glas za život i slobodu svakako treba biti ponosan na novu generaciju, na mladost koja želi život sa etikom i život sa smislom. Mladost je korektiv posrnulih državnih sistema i učmalog društvenog stanja.
U petak 22.11.2024. godine bio sam sa kolegama Jovančićevićem, Đukićem i Alaburićem na Studenstkom trgu. U 11:52. Da se pridružimo studentima i damo podršku za njihove zahteve i opominjanje ovog već režima da je odgovornost reč koja se pre svega odnosi na bahatost i korupciju u sistemima vlasti. Ljudski životi stradaju, sistem vrednosti je rasturen u paramparčad.
Mladost želi uređenu i izvesnu budućnost.
Te 1996. godine, jedna druga generacija je bila na ulici. Bio je 22.11. Bio je petak. Isto je sipila kiša.
Tada je naša generacija branila pravo da svaki čovek u našoj zemlji vredi podjednako, da smo ravnopravni, da se ne kradu glasovi, da se ne krade naša budućnost, da se uspostavi sistem odgovornosti i znanja.
I danas nakon toliko godina protest nove generacije studenata sa skoro identičnim zahtevima: da se ne krade budućnost, da se ne kradu i ne ucenjuju životi. Traži se odgovornost i znanje.
Tada je za nas to bila banda crvena, a sada su im ruke krvave.
Ono što je zastrašujuće – i tada i sada studenti protestuju protiv skoro istih ljudi. I zato i ne čudi da su zahtevi isti, da su posledice vlasti još gore, da su rezultati režima, i tada i sada, potpuno razaranje svega što ima smisao.
Vreme u kome se svi mi pitamo – kako je moguće da nam se ovo ponovo dešava? Naša generacija je bila na ulicama da ove sadašnje generacije ne moraju da šetaju, da se bore za normalan život, za uređen sistem. I jedna i druga generacija i sve generacije žele da imaju uređen sistem. Da se zna šta se ceni, šta je kriterijum napredovanja, vrednovanja.
Mladi ljudi žele pred sobom da imaju svoju budućnost, a ne tuđu budućnost. Žele da imaju svoje snove , a ne da žive tuđe snove ili tuđe noćne more. Žele da stvaraju svoj život, da budu vlasnici svojih dana, da budu vlasnici svojih životnih ciljeva. Svako suprotstavljanje njihovim zahtevima i željama je zločin sam po sebi. Etiketiranje ili još gore prebijanje i hapšenje studenata koji veruju u etiku, slobodu, čast, dostojanstvo, slobodu i znanje je odlika tiranija i despotije država od pre 2 ili 3 veka.
Tačno je to, sistem vladanja i podela i primene sile u ovoj našoj namučenoj zemlji je sistem srednjeg veka. Sistem gde je svaki predsednik opštine spahija svojim građanima, a ne uzor i narodni sluga. I to je danas jasno kao na dlanu. Ta razlika između dva potpuno drugačija sistema vrednosti. Jedna namerna, svesna i sva podela celog naroda.
Sa jedne strane srednjovekovni feudalizam sa svim pravima hapšenja kmetova i raje, a sa druge strane građani izgrađene svesti koji se bore za solidarno, uređeno i srećno društvo.
Drage kolege studenti – ne mogu nam sreću, ni vama ni nama, doneti nesrećni ljudi.
Borite se za svoje živote, za svoja uverenja, za svoje snove! Niko nikada nije pobedio mladost i njenu čistotu. Vaša stremljenja i vaši zahtevi su pre svega časni i moralni. Vi ste ti koji ste položili ispite sa najboljim ocenama ovih dana na ulicama Srbije, Novog Sada i Beograda.
Svako od vas je već postao čovek dostojan da mnogo bolje vodi ovu zemlju i brine o ljudima neko bilo ko iz ovog korupcionaškog sistema vlasti. Ne samo da ste budućnost ovog naroda, već i snaga svima drugima i motiv da nađu snage da ponovo veruju u vrednosti dostojne čoveka.
Ova zemlja ima budućnost!
Miodrag Gavrilović
