Politički komentar 
Prvo što bih rekao je da sam pozitivno iznenađen brojnošću jučerašnjeg skupa. Govorio sam da bi bio uspeh da protestu prisustvuje više ljudi nego na Slaviji krajem 2024. godine, i ispostavilo se da je bilo značajno više ljudi. Po procenama čak 50 posto više, ili oko 150.000 ljudi. Ogroman broj ljudi za leto nakon kraja školske godine.
Važno je da ne propustim nasilje, samo jedan komentar. Količina nasilja koju smo juče imali na ulicama nije bila dovoljna da omogući Vučiću veću represiju, ali je bila dovoljno jaka poruka i Vučiću i njegovim međunarodnim sponzorima i posebno sistemu koji on kontroliše da je počela nova faza njihovih problema.
Imam dva ključna uvida.
1. Vidovdan 2025. je u politički sistem krunisao novog aktera koji može da kontroliše nasilje. Srbija već desetak godina živi u vaninstitucionalnom aranžmanu i neustavnim okvirima, tako da nije nova vest da jedan takav akter ima kontrolu nad nasiljem, ali je svakako prvi put od 2012. da je to akter koji nije u isto vreme i deo sistema. Nakon što su 15. marta jednim potezom raspustili najveći skup u istoriji Srbije, i faktički oko pola miliona ljudi odvratili od scenarija nasilja, sada su studenti davanjem građanima “zelenog svetla” pokzali da mogu jednim potezom ili pozivom da utiču na ponašanje desetina hiljada ljudi da budu sila mira i sila nemira.
Studenti su pokazali da drže ključ bezbednosti u oba smera.
Znam da će biti zamerki da time pokazuju manjak odgovornosti, ili Pontije Pilat ponašanje, ali su studenti kao teflon – ništa se ne lepi za njih, tj koje god zamerke su godinama išle na račun opozicionih aktera na njih neuspešno padaju.
2. Nesumnjivo je ceo skup imao jaku nacionalističku liniju, što je odgovaralo desničarima i smetalo određenom broju opozicionih glasača. Nisam očekivao toliko nacionalizma u govorima, iako imam razumevanja da je u pitanju Vidovdan, i da takav praznik ne može da prođe bez nacionalističkog narativa, Kosova, stradalništva i mitologije.
Međutim, mnogo važnije od te erupcije nacionalizma je činjenica da je konačno neko preuzeo temu Kosova od režima, iako je bilo za očekivati da se to desi mnogo ranije imajući u vidu sve ustupke koje su načinili od 2013. godine. I ne samo to, studenski i građanski pokret je zaokružio preuzimanje patriotskih simbola i narativa koje je vladajući režim eksploatisao svih ovih godina.
Boban Stojanović je to primetio još u prvom delu ove godine, i sada se nastavilo: režimu su oduzeti i zastava, i himna, i Sretenje, a sada i Vidovdan i kosovska mitologija.
Dušan Lj. Milenković
https://t.me/politicki_komentar
*Fotografije su izbor uredništva portala
