Neke istine su toliko gorke da su nam potrebne godine i godine, čitava decenija da ih pojmimo. Toliko su opore da ne verujemo svojoj intuiciji, razumu, ličnom iskustvu. Mislimo da je reč o incidentima a ne o svakodnevici. To je upravo slučaj sa našom većinskom percepcijom Predsednika države. Tek nakon čitave decenije uočavamo jezivu istinu – Vučićeva vladavina nije osenčena njegovim hirovima i povremenim aferama već je u kontinuitetu samovlašće u znaku korupcije.
Sve znatnije investicije i krupniji poslovi ugovoreni su mimo tendera i van javnosti, što je omogućavalo bogaćenje državne vrhuške. Zakoni i propisi su poštovani samo gde se moralo, gde se bezakonje nije moglo sakriti od javnosti, a to su mahom sitniji poslov. O korupciji kao političkom modusu vivendi institucije i državni mediji nisu smeli ni da zucnu.
Došavši na vlast po ustaljenom obrascu pseudopluralnih država – lider najveće stranke ujedno je i vladar države – Vučić je već nakon dve godine uspeo da vlast maksimalno učvrsti partijskim kadriranjem, rigoroznijim nego što je onaj uspostavljen još 1945. Stavio je pod kontrolu sve tri grane vlasti. Kadriranje je, po tradiciji, obavljeno prema lojalnosti a ne stručnosti. Bez stručne kompetencije, a često i sa visećim VD statusom, čitav državni aparat je postao slepo oruđe vladara. Odnos vođe i podanika pretvorio se u karikaturu. Na jednoj sednici glavnog odbora SNS-a vođa se najbližim saradnicima, među kojima su bili i ministri, obratio rečima: Znate li šta ste vi bez mene? Niko i ništa!
U velikoj izgradnji je i velika pljačka
Pošto su oko Srbije članice Evropske unije, pa bi zabrana nezavisnih medija loše bi odjeknula u svetu, dokonao je: dovoljno je kontrolisati medije sa državnim frekvencijama, a nezavisne staviti na marginu i neprestano ih satanizovati po drevnom folklornom obrascu: Drž’te lopova! i gebelsovskom receptu: sto puta ponovljena laž doima se kao istina. Opoziciju sve vreme apostrofira kao „žuti ološ“ i „žute lopove“, novinare kao lažove i strane plaćenike.
Svevlašće je zapaženo još na početku Vučićeve ere, ali smo se tešili: nije to važno, sve vlasti su slične, važno je što on gradi puteve i pruge … kao niko pre njega. Dok nismo uvideli drugu stranu istine: da je u toj izgradnji velika pljačka! Kako?
Veliki poslovi mahom se dele bez tendera, pod velom tobožnjih poslovnih tajni, firmama koje su u dilu sa vlašću. Novinari istraživači su otkrili (tužioci i policija nisu smeli – i što su videli, nisu videli!) čitav niz mahinacija – dovoljno je da uporedimo cene naših i skandinavskih puteva. Naši putevi su duplo, neki i trostruko skuplji iako mahom idu preko mekog tla, dok skandinavski prolaze kroz kamenite predele i imaju mnogo više tunela i mostova. Da ta razlika u ceni nije stavljena u džepove funkcionera i simpatizera vlasti, mogli smo da izgradimo bar još toliko puteva! Pomenimo ovde čestu Vučićevu izjavu da nema ništa na svom računu ni na računima članova porodice. Uzmimo da je tako, to ne menja poraznu sliku društvene pljačke. Bilo je u istoriji užasnih vladara koji nisu marili za pare.
Neodgovorno trošenje novca prati i nehaj prema rokovima – veliki projekti kasne godinama: pruga Beograd – Subotica, rekonstrukcija pruge Beograd – Bar, Prokop, glavna autobuska stanica… Metro je trebalo odavno da proradi, čak su teatralno deljene i karte(!), još nije ni započet! Ignorišu se građevinski standardi – kocke na Trgu republike slagane su pa okretane naopako, da bi se posle nekoliko godina na trg vratio beton. Milioni evra su bačeni u vetar! Drastična neodgovornost ispoljila se pri rekonstrukciji novosadske Železničke stanice – žrtve od pada njene nadstrešnice izazvale su gnev čitavog naroda, a ignorisanje studenata I čitave akademske zajednice su simptom autizma. Naš vladar živi u paralelnoj stvarnosti!
I u spoljnoj politici Vučiću je veliki folirant. Imitira Tita u laviranju između Istoka I Zapada. Glumi opredeljenje za EU da bi dobijao novac iz predpristupnih razvojnih fondova, a u isto vreme glumi i ljubav prema Rusiji da bi dobio popustljiv odnos od Zapada jer tobože, ako ga naljuti, opredeliće se za Rusiju. Mogli smo da ispunimo uslove za ulazak u EU za pet godina, a imali smo na raspolaganju 13! I dalji smo od EU no ikad! Zašto Vučić ne želi da uđe u zajednicu zemalja sa najboljom legislativom na svetu? Zato što se u EU primenjuju zakoni i propisi, pa bi svaki posao bio transparentan – mimo propisa ne bi mogao da se uzme ni dinar. A zašto ne bi prišao Istoku? Koji bi autokrata poželeo omču, autokratu nad sobom?!
U toku je pljačka veka – 18 milijardi za Ekspo
I strane investicije mahom su u znaku korupcije, a neke od njih su – zlo! Od otrova iz Borskiog rudnika i Smederevske čeličane umiru hiljade ne samo starijih građana već i dece (!) od astme, raka i drugih bolesti! U pravnoj državi i strane firme moraju da instaliraju filtere i eko-zaštitu. Koruptivni su i strani zajmovi. Zašto uzimamo zajmove iz azijskih banaka sa velikom kamatom umesto od MMF sa mnogo nižom kamatom? Zato što MMF traži izveštaj o utrošenom novcu, dok iz poslovanja sa bankama koje posluju netransparentno naša vrhuška može obilato da omasti brke. U toku je pljačka veka – priređivanje Ekspa uz ulog od 18 milijardi evra! A Predsednik i dalje gura rudnik litijuma, trovačnicu bez premca.
I izbor investicija je greh prema narodu! Umesto kanalizacije – mi smo jedina zemlja u kojoj se fekalije direktno slivaju u reke, gradimo stadione, a i postojeći zvrje prazni!
Kako je Vučić uspeo da opseni i nas i ceo svet?
Iako je na relativno lak način, koristeći obrasce koji su koristili autokrati pre njega, ovladao institucijama i medijima, pogrešno bi bilo Vučićevu formulu dugotrajnog vladanja smatrati samo sticajem povoljnih okolnosti i potceniti njegov intelekt. Vučić je igrač velikog formata! Bez obzira na enormnu korupciju i finansijske malverazcije koje smo razabrali iz otkrivenih afera, to nije lako uočljiva pljačka u paradigmi kriminalne bande. Banda pljačka jednokratno, ne hajući da li će banka propasti; vlast pljačka kao reketaš – uzima toliko da ne ugrozi opljačkane, da na duži rok uzima plen. Vučić zna da država mora da obezbeđuje plate i penzije, kao što mora da ima, bar na papiru, neku ideologiju i optimistički plan razvoja.
No, da bi država bila stabilna i imala poverenje većine građana, mora da nudi i perspektivu, da ostvaruje i izvestan napredak, rast dohotka bar malo iznad nivoa susednih zemalja, što nije teško u slaboj konkurenciji. Sve preko toga je plen državne vrhuške, republičke i opštinskih piramida. A služeći se demagoškim trikovima, uspešno glumi borca za srpske interese. Ignorišući moral, glumi pravednika! U Staroj Grčkoj se po skupoj tarifi podučavala retorska veština eristika – da se i lažima propagira i brani svoj stav. Vučićeve demagoške ujdurme uzapćeni mediji i institucije plasiraju kao sušte istine, pa je većina, sve dok studentsko hodočašće i do srpskih zabiti nije razbilo percepciju nenormalne kao normalne stvarnosti i načelo iluziju većine podanika i celog sveta da je Vučić faktor stabilnosti na Balkanu.
Vučić folira ceo svet. To ne može večno. Linkoln je rekao: Može se neko varati neko vreme, može se i ceo svet varati neko vreme, ali se ne može ceo svet varati sve vreme.
Vitomir Teofilović (Izvor: Danas.rs)
