Testament 
Najnovija istraživanja su pokazala da kada bi sutra bili parlamentarni izbori u Srbiji, Studentska lista bi osvojila 150 mandata. Dakle, ozbiljnu većinu. Zato Vučić ne sme da raspiše izbore, a političku krizu pokušava da reši pendrecima i brutalnošću. To nikome nikada nije uspelo, pa neće ni predsedniku Ćacilenda.
Svako ko drugačije misli je terorista, strani plaćenik i neprijatelj države. Opravdane zahteve za sopstvenu smenu i odgovornost podvode pod nekakvo rušenje države i ustavnog poretka. Čovek koji je kompletno srušio ustavni poredak optužuje druge da to čine. Poziva se na nekakve institucije koje je prethodno skroz uništio i koje ne mogu da funkcionišu pod teretom korumpiranih naprednjaka. Proziva ljude koji blokiraju ulice, a sam, uz pomoć novodoseljenih stanovnika u Pionirski park već mesecima blokira saobraćaj u centru grada. Opljačkao je sa svojom bulumentom državu uzduž i popreko, i to mu ne predstavlja problem, već narod koji traži izbore i pravdu. Upravo tom narodu pripisuje krivicu za sve promašaje i nedaće u koje je strmoglavio Srbiju.
Sve je otišlo toliko daleko, da se ljudi koji su izgubili sve u požarima i opštoj nebrizi onih koji vode državu, ucenjuju da ne smeju da prime pomoć koju su sakupili studenti i građani, jer će im u suprotnom biti uskraćena obećana pomoć države. Stavite se samo u poziciju tih ljudi koji više nemaju ništa i koji sad moraju da odbijaju pomoć koja im je preko potrebna kako ne bi ostali bez nečega što im je obećano, a pitanje da li će ikada dobiti. Monstruozno nema šta. U postojećoj nenormalnosti Ćaciji koji vladaju Srbijom su se toliko uživeli da veruju da su oni nešto najnormalnije što je ova zemlja iznedrila. No, stvari su sasvim suprotne i to narod vidi sve više, pa otuda i tolika panika od njegovog suda i volje, makar na izborima bila iskazana.
Osim vlasti, uznemirenje najnovijim istraživanjima pokazala je i opozicija kojoj izbori uopšte nisu potrebni, a za zahtev studenata i naroda da napuste Parlament, baš ih briga. Možda je najslikovitije na taj zahtev odgovorio Radomir Lazović (ZLF) novinarki Tatalović sa “to nikako”. Čini se da bi lakše podneo da mu je Žaklina opalila šamar nego što ga je pitala da li će napustiti za njega očigledno preudobnu skupštinsku fotelju. Da bi ojađenom i za njih zahtevnom narodu pokazali da, ipak, nešto rade, organizovali su, onako razjedinjeni do balčaka, okrugli sto gde su neuspešno, po ko zna koji put, glumili ujedinjenost. I koliko se zalažu za fer izbore i šta je sve potrebno učiniti da do njih dođe. Uobičajena trla baba lan varijanta koja isključivo ima za cilj odlaganje izbora i destabilizaciju svega onoga što su studenti učinili za ovih 9 meseci. Okrugli sto opozicije kao da je organizovala Verica Kalanović. Zašto baš ona, najbolje je da izguglate, pa će vam se sve reći samo.
Studenti kao trenutno najjači politički faktor u Srbiji naravno nisu došli, jer su na vreme shvatili šta se iza brda valja i na koji način postojeća opozicija hoće da im se uvali na listu u zamenu za nekakvu podršku. Sudeći kako trenutno brane svoje fotelje najveći deo opozicije će se ujediniti sa naprednjacima u pokušaju da zajednički sačuvaju ono što misle da im pripada.
Ako misle da pobede, a to su više puta dokazali i iskazali, studenti sa svojom listom ne smeju da prave nikakve kompromise sa postojećom vlašću i opozicijom. U suprotnom ništa od pobede. To govori narod na ulicama Srbije, to govore sva istraživanja, i oko toga ne bi smelo biti nikakvog pogađanja. Pogotovu ako je cilj smena ovog naopakog i zlog režima. Drugog cilja ne sme i ne može biti.
Ko želi da podrži Studentsku listu dobro je došao ali ovu bitku moraju da iznesu oni koji mogu da pobede, a ne oni koji su proteklih 13 godina praveći različite kombinacije sa vlašću i već dobijeno izgubili. Tu ne bi smelo da bude ljutnje, sujeta i ličnih i partijskih interesa koji su nas već mnogo koštali i doveli u potpuno bezizlaznu situaciju.
Ko misli da izbori nisu rešenje i da ovo što studenti uz ogromnu podršku naroda čine nije dobro, ni korisno, nek sami osmisle svoje načine borbe i nek povedu. Umesto što između dva gutljaja kapućina u nekom kafiću, pljuju i mršte se na sve ono što se trenutno događa na ulicama Srbije. Ako neko ume bolje, jače i više širok mu je drum. Samo napred. Ali do tada, pritisak i zahtev za izborima na svakom pedlju države, pa da vidimo ko će pobediti.
Glavni Ćaci zna da gubi i ko mu je glavni neprijatelj i zato na različite načine pokušava da izbegne suočavanje na izborima. I najveće kukavice jednom moraju izaći iz rupe u kojoj su se skrivali, a onda zna se! Ne može se istovremeno biti predsednik Ćacilenda i Srbije. Još ako si nenadležan!
Srđan Škoro
