Međunarodni odnosi se nalaze na opasno niskom nivou, uloga Ujedinjenih nacija je svedena na minimum, a postojeći bliskoistočni sukob Izraela i Irana ima tendenciju opasnog zaoštravanja i dalje eskalacije situacije, ističe Zoran Milivojević, karijerni diplomata, navodeći da je ipak, kako se zasad čini, sukob “u rukama” dveju zaraćenih strana, “i ako ostane na liniji Izrael-Iran, eskalirajuće domete je moguće kontrolisati”.
Milivojević kaže da su SAD, ušavši u rat na strani Izraela i bombardujući pozicije nuklearnih postrojenja Irana, izvršile akt agresije na suverenu zemlju, članicu UN, nakon, takođe, protivpravne agresije Izraela na Iran 13. juna.
“Intervencija Amerikanaca je protivpravna. Jednako kao što je sa aspekta međunarodnog prava i napad Rusije na Ukrajinu. Vidimo da se intervencionizam SAD ponavlja, i pored zalaganja predsednika Donalda Trampa u predizbornoj kampanji da više neće započinjati ratove. Uticaj Izraela na SAD i pozicija Izraela u njihovim odnosima, pre svih jevrejskog lobija, učinila je da SAD nisu mogle izbeći ovu, ipak očekivanu intervenciju”, objasnio je Milivojević beogradskom portalu “Simptom”, dodajući i da je nesumnjivo napad Izraela na Iran protivpravan čin.
Prema njegovim rečima, Izrael je, čini se, vrlo odlučan da iskoristi “sticaj zgodnih prilika” i obezbedi sigurnost za svoju zemlju, a godinama i decenijama izraelsko rukovodstvo označava Iran – koji govori “kako Izrael treba uništiti” – kao najveću pretnju po svoju bezbednost.
“Izrael neće prestati sa operacijama dok ne realizuje svoje razne ciljeve. Iran će biti onesposobljen, po mom mišljenju, za značajna dejstva prema Izraelu na jedan kraći ili srednji rok u vojnom smislu, dok se čini izvesnim da Izrael nastoji i da promeni režim u Iranu. Kako će taj drugi zadatak ići veliko je pitanje”, ocenjuje sagovornik.
Kada kaže da će Izrael u vojnom smislu onesposobiti Iran, Milivojević upućuje rezervu “samo za slučaj ukoliko dođe do podrške i pomoći sa strane za revitalizaciju iranske vojno-bezbednosne infrastrukture”.
Ako, kaže on, Iran dobije podršku od npr. Rusije ili Kine, onda bi bio u stanju i da (možda) preokrene tok rata.
“Rusi su otprilike rekli ‘pomoći ćemo ali zavisi šta Iranci traže’; s druge strane, Rusija je preokupirana svojim ratom i ukrajinski front joj je prioritet, što je logično i razumljivo; Rusija i Iran u strateškom sporazumu o saradnji nemaju odredbe o pomoći u vojnim stvarima… Kina nije spremna za neke vojne avanture i kombinacije ali će se angažovati politički i diplomatski, i kasnije na revitalizaciji Irana. Tu je zatim Pakistan, kao vrlo interesantna zemlja, koja je, vidimo u UN, kosponzorisala rezoluciju o izraelsko-iranskom ratu zajedno sa Kinom i Rusijom. Ima puno nepoznanica o daljem toku ove krize”, navodi Milivojević.
U celoj geopolitičkoj i geostrateškoj arhitekturi, on skreće pažnju na još jedan važan momenat i detalj, a to je “nejedinstvo islamskog sveta”.
“U islamskom svetu nema kohezije. Iran kada je reč o susedima nije bogzna kako popularna zemlja, suprotstavljen mu je Jordan, Saudijska Arabija, Katar, Emirati itd. Kada je reč o eskalaciji, ukoliko bi se Iranci odlučili da napadnu vojne efektive SAD ili na blokadu Ormuskog tesnaca, reakcija bi usledila na direktniji način. Eskalacija krize je moguća i u pravcu reaktivacije mehanizama radikalnih islamskih metoda, to je takođe na raspolaganju… Ali, tempo operacija i razvoja situacije je na relaciji Izrael–Iran, ako bi se zadržao između njih samo, onda, barem u ovom momentu, verovatno ne bi pretila šira eskalacija”, istakao je diplomata.
Kako je naveo, i ova kriza potvrdila je “potpuno marginalizovanu ulogu Evropske unije”.
“EU ne predstavlja više nikakav faktor na globalnom nivou što se videlo otkad su obnovljeni pregovori na liniji Vašington–Moskva. U Evropi je ‘banku’ preuzeo London koji kao nečlanica EU ima inicijativu. Evropski razgovori se obavljaju u formatu London–Pariz–Berlin, a EU je zanemarena”, zaključuje sagovornik, uz zapažanje da “ne treba imati nikakvu dilemu da će kao deo kolektivnog Zapada, postojano ta evropska trojica stajati uz Izrael”.
Rat Izraela i Irana, otpočeo napadom Izraela na Iran, ušao je u 12. dan.
Simptom/M. M.
