Rubikon još nije pređen i čamac se nalazi na pola Rubikona, metaforički se izrazio politički analitičar Dragomir Anđelković, komentarišući aktuelne proteste studenata i drugih građana za krucijalnu promenu sistema i uspostavu pravde.
Anđelković je u izjavi za portal “Simptom” istakao da ono što studenti trenutno rade doprinosi ne samo katartičnim procesima u našem društvu, već je i “suštinski udarac Vučićevom režimu”, i to, kako kaže, na dvojak način; studentskim protestima se, po njegovom mišljenju, potkopava složena “režimska društvena baza”, a ujedno i “krnji Vučićevo biračko telo”.
Ipak, konstatovao je da je posredi kritičan momenat protesta i izneo izvesne rezerve prema ponašanju spoljnih aktera, kako političkih tako i nepolitičkih subjekata i nevladinih organizacija, te se založio za to da protest ostane “nepobitno i autohtono studentski”.
“Od onoga što se bude dešavalo u narednom periodu zavisi rasplet čitave ove priče. Vučić je veoma žilav protivnik. On je povezan sa mafijom. To nije samo politička struktura ili ekonomska oligarhija koja drži vlast radi pljačkanja zemlje, to je i balkanski ujedinjeni kartel. Ta žilava struktura sa saradnicima na raznim stranama, od opozicije do tzv. nezavisnih medija neće nestati tek tako i mora biti u potpunosti urušena njena društvena baza”, ističe Anđelković.
On objašnjava da se društvo i svi mi nalazimo na tački kada će ili politička elita i građanski aktivisti shvatiti “da sve ono što su oni dosad radili, a nisu uspešno do kraja odradili”, nije vodilo suštinskom pomeranju procesa ka rušenju Vučića i da je potrebno pustiti studente da kao avangarda urade sve ono što je neophodno, ili to, kaže, neće biti slučaj, što bi za posledicu verovatno imalo osipanje protesta i mogućnost da “nas Vučić opet kolektivno prevari”.
“Studenti svojim dosadašnjim aktivnostima nisu napravili samo mobilizaciju Vučićevih već definisanih protivnika i oponenata, već su doveli i do ubeđivanja mnogih koji su do juče bili uz njega da moraju da se okane nečega što je ružna prošlost i okrenu boljoj budućnosti koju upravo studenti simbolišu”, ocenio je analitičar i procenio da “udarac koji je Vučić pretrpeo jeste suštinski” i da se zasigurno “ušlo u njegovo biračko telo”.
Kako je dalje naveo, ukoliko bi se desilo da se puste političari i razni nevladini pokreti – od političkih partija do organizacije ProGlas – da se ponašaju “kao lešinari koji žele da smene Vučića da bi oni došli na vlast, a ne da bi se promenio sistem”, onda bi Vučić imao šanse da se “održi u sedlu”.
“Ako to preovlada Vučić bi imao priliku da se iskoprca u narednom periodu i produži svoj vek trajanja. Možda bi to pretpostavljalo da će s nekim deliti vlast, ali Srbija suštinski ne bi bila bolja zemlja”, smatra Anđelković i dodaje da bi svakako u jednom momentu došlo vreme da se stavi akcenat na političke igre.
Do tada, zaključuje, treba pustiti one koji su se pokazali kao uspešni, da nastave da ruše ovaj “nakaradni, koruptivno-kriminalno-mafijaški sistem”.
Serija studentskih i šire građanskih protesta, počevši od 5. novembra, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, ne prestaje i deluje da se protesti (ako je to uopšte i zamislivo) dodatno omasovljuju.
Upravo je završeno 27-časovno blokiranje novosadskog Mosta slobode koje je započelo nakon blokada na sva tri mosta u tom gradu, Žeželjevog, Varadinskog i Mosta slobode.
Odziv je tokom jučerašnjeg dana bio ogroman i reč je o nesumnjivo najvećem protestu u istoriji Srpske Atine, prilikom čega su nepregledne kolone ljudi dolazile i odlazile.
Simptom/M. M.
