Samo 24 sata albumi hrvatskog sastava Azra bili su dostupni za striming na najpopularnijim digitalnim muzičkim platformama, nakon čega su uklonjeni sa svih servisa.
Pre dva dana na striming servisima osvanula je, potpuno besplatno, kompletna diskografija benda Azra, kao i solo abumi Branimira Džonija Štulića. Na Spotifaju i Dizeru mogao je da se presluša kompletan opus sastava, kojeg je nekad predvodio Štulić, uz Džonijeve albume „Balkanska rapsodija“, „Balegari ne vjeruju sreći“ i „It Ain`t Like in the Movies at all“. Kao nosilac prava na sva ova muzička dela vodila se izdavačka kuća Croatia Records, odnosno nekadašnji Jugoton, s kojom je Štulić godinama u sporu.
I samo 24 sata nakon što su na Spotifaju mogla da se čuju sva studijska i koncertna izdanja Azre uklonjena su sa ovog servisa. Na ovoj muzičkoj platformi trenutno mogu da se čuju samo tri solo albuma Branimira Džonija Štulića. Na Tajdalu, bar na teritoriji Hrvatske, istovetna je situacija, s tim što je dostupna za slušanje jedna kompilacija Azre.
No, na Dizeru je drugačije. Na tom servisu mogu se čuti Štulićevi gorepomenuti solo albumi, dok je od izdanja Azre moguće preslušati albume „Kad fazani lete“, „Filigranski pločnici“ i „Sunčana strana ulice“, kao i pesme s nekoliko kompilacija.
Iako nije jasno zašto je tako brzo sklonjen čitav Azrin opus s digitalnih servisa, na društvenim mrežama se mogu pročitati komentari da je „Džoni opet pobedio sistem“! Podsetimo, Štulić godinama bije bitku s kućom Croatia Records oko prava na muziku koju je stvarao dok je bio pod ugovorom s tadašnjim Jugotonom. I sam je 2021. to ovako objasnio:
– Dok sam bio u Jugoslaviji (do februara 1984.), Jugoton mi je opljačkao i nije isplatio devet desetina mojih prinadležnosti (od desetine sam platio najveći porez na Balkanu), a po mom odlasku i ponovnom dolasku (od 1987. do 1991.), i svih 100 odsto (za tih sedam godina sam dobio ne više od 2.000 maraka). Posle 1991. do danas ni dinara. Ne radim sa ovejalim velezločincima (Jugoton/Krorek, ZAMP i SOKOJ su tri kancelarije istog preduzeća svetske revolucije za izvoz sredstava, i otud im, sve dok sredstva izvoze, niko ništa ne može, uostalom, delom tih sredstava se plaćaju svi postojeći mediji, a deo se povraća u zemlju kroz dignute kredite, po istom načelu kako Jugoton mojim zarađenim i prisvojenim sredstvima refundira snimanje). Eto kako žrtva skitskim načinom, kako to Herodot opisa, sama sebe kuha i ždere – napisao je Štulić marta 2021.
Samo nekoliko meseci kasnije, tačnije u avgustu Visoki upravni sud Republike Hrvatske utvrdio je da Croatia Records nije pravilno privatizovala nekadašnji Jugoton, kao i da je tridesetak godina protivpravno zarađivala milione na snimcima brojnih izvođača i grupa, poput Azre. Odluku je sud obrazložio time da vrednost snimaka nikada nije procenjena, kao i da Croatia Records nije platila za njih. Dakle, da je čitavih 28 godina ostvarivala prihod na imovini koja joj ne pripada.
Štulić je tada, povodom presude, za portal Ravno do dna rekao:
– Moje krpice da mi se vrate (sa svom pripadnom dokumentacijom) i, jasno, da mi se plati četrdeset godina ilegalne eksploatacije mojeg poseda, plus svi moji autorski honorari u potpunosti, plus kazna za brisanje mog kopirajta Azra Music i stavljanja svog; plus odšteta za moje četrdesetogodišnje uzaludne vapaje; plus duševne boli koje je nemoguće platiti ili utažiti sve dok ta bagra postoji na ovom belom svijetu, dakako, s pripadnom četrdesetogodišnjom kamatom.
A godinu dana kasnije, komentarišući svoju četrdesetogodišnju borbu s Jugotonom za Nova.rs je izjavio:
– Znaju da su ionako propali, pa makar da izvuku 100 odsto od uloženog. Ma ne 100 odsto, već stostruko!
Tekst: Nova.rs
