Dva dokumenta, sporazum i podizvođački ugovor kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation (CCECC) sa Startingom iz Batajnice, čiji su vlasnici Ljiljana Tripković i Nikola Trivić, ujedno i direktor firme, bacaju novo svetlo na slučaj nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja se srušila 1. novembra i usmrtila 15 ljudi. Optužnica, koju je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo 30. decembra, naime, ne obuhvata i moguću korupciju, već se bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan, njegova naslednica Jelena Tanasković i još 10 okrivljenih terete da su izvršili krivično delo protiv opšte sigurnosti.
Iz sporazuma i podizvođačkog ugovora CCECC i Startinga, koji su objavljeni na sajtu Višeg javnog tužilaštva 1. januara, a prvi je javnost o tome obavestio Forbs Srbija, jasno se vidi da je prvim dokumentom iz novembra 2021. bilo dogovoreno da domaći podizvođač za svoj deo posla na rekonstrukciji stanice dobije 1.922.051,6 evra, da bi posle samo nešto više od pola godine, u julu 2022, podizvođačkim ugovorom, ta suma bila uvećana čak 2,66 puta, na 5.116.401,15 evra. Iako u prvom sporazumu jasno piše da ugovorena cena od oko 1,9 miliona evra „uključuje sve obaveze podizvođača po ovom ugovoru“. Zbog toga se sa nestrpljenjem očekuju građevinske knjige, jer će tek iz njih moći da se vide konačne cene svakog posla i koliko one odudaraju od predračunskih i cena definisanih pojedinačnim ugovorima.
Jasne indicije da se radi o privrednom kriminalu
Za Jasminu Paunović, tužiteljku Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, to je samo još jedan dokaz da, kada je u pitanju krivičnopravna odgovornost za rušenje nadstrešnice, ovaj slučaj prevazilazi nadležnost Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, jer se, kako kaže za Radar, radi o privrednom kriminalu. Tim pre što je, izbegavanjem da se primeni Zakon o javnim nabavkama, očigledno protivpravno pribavljena velika imovinska korist, na štetu Republike Srbije, s obzirom na to da je sve troškove gradnje plaćala država, preko javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Da li je Deko tim deo nekog većeg tima
Indikativno je, takođe, što je za sve radove sa kamenom na Železničkoj stanici u Novom Sadu, od početka do kraja, bio angažovan Deko tim iz Beške, firma koja do tada praktično nije imala nikakvog iskustva u tim poslovima. Nju je, naime, Nenad Ignjatović osnovao u avgustu 2020. za trgovinu na veliko i malo, kasnije je biznis proširio i na pranje tepiha, da bi je 2022. registrovao i za „postavljanje podnih i zidnih obloga“. Nedugo potom Deko tim je angažovan na državnom projektu, najpre kao jedan od podizvođača Startinga, a kasnije, kad su malo ojačali, sklopili su ugovor direktno sa CCECC, koji je nabavljao kamen, a Deko tim ga je samo montirao ili (se) ugrađivao.
Baš u to vreme im je krenulo i ukupan prihod Deko tima za samo dve godine, od 2021. do 2023. povećan je 76,6 puta, sa 2,7 na 209,7 miliona dinara ili 1,8 miliona evra. Tome je presudno doprineo angažman na renoviranju pothodnika na Železničkoj stanici, jer je Deko tim samo montažu mermera naplaćivao od 70 do 90 evra po dužnom metru, a realna cena je od 20 do 30 evra.
Tekst Milan Ćulibrk (Izvor: Radar.rs)
FOTO: Vojvodina.gov
