Prvi put me je na “Marakanu” odveo moj pokojni otac u kasno proleće 1975. godinama. Igrali Zvezda i OFK Beograd. U sastavu zvezde bili su Kajganić, Jelikić, Jovanović, Muslin, Keri, Bogićević, Pizon, Filipović, Dule Savić, Sead Sušić i Džajić. Imao sam 6 godina.
Nije mi dao da zviždim protivničkim igračima. Navijaj za Zvezdu i poštuj protivnika, rekao mi je. Šali se sa ljudima, druži se, tome i služe utakmice. Drži se na rastojanju od budale. Inače ne možeš na utakmice dok ne budeš punoletan.
Voleo sam Zvezdu, nisam mrzeo Partizan. Sa godinama, taj klinički žar prestaje. Na njima je red, stvaraju porodicu, malu decu, grade karijeru.
Ali uvek sam se radovao odlasku na Marakanu, često sa čika Boškom. Nisam bio na Marakani deset godina. Ravnodušan sam na rezultate Zvezde i reprezentacije. Znao sam da će batinaši u crnom prebiti pristojne ljude, mnoge koji su ovde došli sa decom.
Moderni sportovi su mnogo toga uništili. Ali nigde toliko i toliko kao u Srbiji.
Ja nisam prorok, samo sam video šta se desilo sinoć pre deset godina. U Vučićevoj Srbiji nema sporta. Jer sport i mržnja su dva potpuno suprotna termina.
Tačka.
Bratislav Braca Marković
