U čačanskim penzionerskim krugovima je dobro poznato da je u gradskom udruženju penzionera već dugo katastrofalno stanje, da su njegovi predsednik i sekretar uzurpirali sva prava, pogasili sva veća mesna udruženja, pozatvarali sve klubove, desetkovali članstvo, oterali sve sposobnije, а prigrlili zaludne i i za paket zimnice potkupljive.
U takvoj situaciji i uz veliku saradnju korone organizovani su redovni ali izbori u potpuno ilegalnim uslovima u vremenu apsolutne zabrane kretanja za penzionere. Dakle, glasnije je zbog potpunog lokdauna izvršeno telefonski, virtuelno ili ga uopšte nije ni bilo, probrani su uglavnom novi članovi Skupštine koji znaju da podižu ruku.
Još jednom su jednoglasno izabrani isti i predsednik i sekretar sa debelim iskustvom i već se javno govorilo, sa još debljim dosijeima. Sve je to naravno dobrom voljom i odobravanjem prihvaćeno i u Republičkom udruženju.
Ovo treba patentirati kao neverovatan iskorak u demokratiji za penzionere, oni ne moraju više da se muče i da biraju, jer će od tad pa ubuduće, do smrti nezamenljivo rukovodstvo birati svoje birače.
Zbog toga ni potpuno legalno i legitimno izabran mesni odbor „Ljubić kej“ nije priznat od ovih mediokriteta, jer je on ne samo izabran po Statutu, već još više zbog toga što upravo tu postoji prostor bivšeg Kluba penzionera sa preko 200 kvadratnih metara kao stvoren za kafanu.
Naravno, Čačak je mali grad, dosta toga je došlo i do gradskih zvaničnika, pa su zbog svog rejtinga odlučili da, preko svoja dva SNS odbornika koji su u ovim već pomenutim prebiranjima postali članovi nadzornog odbora gradskog udruženja, dovedu svoje igrače. Imali su sve adute u rukama, ali ne leži vraže.
Na zakazanoj Skupštini gradskog udruženja predsedavajuċi je uspeo da bezobraznim i tendencioznim viđenjem umesto da smeni predsednika i sekretara, smeni nadzorni odbor. Ispostavilo se da je predsednik gradskog udruženja i u ovoj rundi bio bolji menadžer, odnosno mešetar sa boljom ponudom za svoje članove Skupštine.
Uz to očigledno je da je i on, po već dokazanom korona izbornim sistemu biran odozgo, iz Beograda.
Čačanski penzionerski dvojac bez kormilara i dalje jaše? Da li je ipak bez kormilara?
Sledi druga runda. Posle razmene više službenih nota sa Beogradom, naloženo je odozgo da se tu ne diže velika prašina jer ima dosta prljavog veša, a heroji u SNS dobu ne ginu, oni postaju odlikovani heroji još za života i kormilar ih neće dati. Nego da se to završi onako u četiri oka.
I bi tako. Na novoj Skupštini isti je predsedavajući ali sad je pojačan predsednikom i sekretarom republičkog udruženja penzionera. Predlog za javnost je da tadašnji predsednik gradskog udruženja podnese ostavku iz zdravstvenih razloga, a da ga do novih izbora menja tadašnji sekretar. Tako je najbezbolnije.
Sala je već bila dovoljno zaleđena, novinari proterani i svi uslovi za revolucionarnu promenu su tu. Tajna sednica Skupštine može da počne.
Jedan penzioner od nekoliko učesnika u neravnopravnoj diskusiji je pokušao da dokaže da je postojeća Skupština i sve u vezi sa njom nelegalno i nelegitimno, da predhodne izbore niko razuman pa ni penzioneri ne mogu da prihvate, da treba u gradsko udruženje uvesti prinudnu upravu koja bi ispitala to nepodnošljivo stanje i zakazala nove regularne izbore na nivou celog grada.
Predsedavajući ga je naravno prekinuo i tražio od dvojice članova obezbeđenja da ga izbace jer nije član Skupštine. Na sreću ili na nesreću, jedan iz obezbeđenja je u tom penzioneru prepoznao svog ranijeg šefa iz preduzeća u kome su zajedno radili. Nisu ga izbacili, ali ne zna se koga je u tom trenutku bilo više sramota i kome je bilo teže i neprijatnije zbog apsurdne situacije u koju je obojicu doveo isti onaj kormilar. Još jedna bolna paradigma naše stvarnosti.
Javnim glasanjem većinom glasova je sekretar izabran za predsednika. Inspekcije i policijski inspektori mogu da se povuku, sve prijave i zapisnici da se pocepaju, javni tužilac da odahne. Čačanske kabadahije ostaju na liniji. Do sledećih izbora sjahao je Kurta da uzjaše Murta. Murta eto i danas Drma, bal vampira se nastavlja, a veseli penzioneri se za razliku od mlađih ubrzano vraćaju u zemlju da dole sačekaju bolji život.
Obnevideli kormilar iz Beograda se baš potrudio da još jedna epska srpska prevara prođe pored slepih kod očiju.
Zapisao penzioner S. Bošković
Tekst: ozonpress.net
