Trenuci iskrenosti

Priča mi drugar, inače aktivni član agilne proevropske opozicione stranke, kako se onomad video sa svojim višegodišnjim poznanikom, službenikom ambasade jedne  zapadnoevropske zemlje u Beogradu, dobrim znalcem ovdašnjih prilika, običaja i jezika.

Vidno razočaran, prepričao mi je u glavnim crtama sadržaj razgovora koji su vodili, a koji ja ovde prenosim manje-više onako kako sam ga zapamtio.

Događaj se odvijao u jednom izvikanom beogradskom suši baru, stecištu takozvanih “krugodvojkaških” snobova i kaćiperki, ali u relativno prisnoj i otvorenoj atmosferi, koja priliči ljudima koji se često viđaju i komentarišu političke i druge prilike u zemlji, rukovođeni različitim motivima i interesima.

Prvi servis imala je srpska strana:

– Zašto toliko uporno i dosledno podržavate Vučića, zar niste svesni da time razočaravate dobar deo demokratske i proevropske javnosti u Srbiji?

-Kakvo ti je to pitanje, zašto ga ne bismo podržavali? Čovek bez ostatka ispunjava sve ono što od njega i od Srbije očekujemo, on je solidno pouzdan partner.

-Pouzdan partner, kažeš? Ne pričaj svašta, obojica znamo da je diktator, autokrata, da guši medijske slobode, da je ogrezao u korupciji i da su njegove veze sa kriminalcima skoro očigledne, da ne nabrajam dalje. On je neprijatelj demokratije u koju se vi zapadnjaci toliko kunete.

-Možda je tako, možda i nije, mada mislim da preteruješ. Rekoh ti da ga vodeće države Zapada doživljavaju kao političara koji isporučuje robu koja se od njega traži. Mi znamo njegov nestabilni karakter, dobro su ga proučili naši profajleri još odavno, znamo da je sklon laganju, da je slatkorečivi demagog i netalentovani glumac, ali uspeli smo da ga disciplinujemo doslednom politikom štapa i šargarepe i uspešnim a jednostavnim podilaženjem njegovoj ogromnoj sujeti i nezajažljivoj ambiciji, Ne zaboravi da imamo pozamašno iskustvo sa takvim tipovima, na svim meridijanima, i da ih gotovo uvek nateramo da voljno ili nevoljno rade za nas. Ako zapadna politika išta ume, to je da razne male Napoleone širom sveta pretvara u svoje sluge.

-Sve je to lepo dragi moj, ali gde je tu Srbija, da li vas uopšte zanima sudbina ovog namučenog naroda, njegovo pravo da živi u demokratiji, da napreduje, da bude član EU, da počne mirno da živi kao i svi drugi?

-Ti naravno znaš šta je naš zvanični stav. Mi podržavamo sve to što si naveo, mi želimo da vidimo Srbiju kao stabilnu i prosperitetnu demokratsku državu i punopravnog člana evropske porodice naroda.

-Znamo se već dugo i zato mogu da ti kažem da slobodno možeš da zezaš nekog drugog a ne mene. Ostavi se zvaničnog stava, ovde smo privatno, nezvanično, reci mi iskreno šta zaista želite od nas i kakve su vam prave namere..

-Dragi moj, zaboravljaš da mi diplomate zastupamo samo zvanične stavove svojih država ili vlada.

-Cut the crap! Odgovori mi iskreno. Ako te ikada budem citirao, uvek možeš da kažeš da sam sve izmislio i da me optužiš za širenje neistina o diplomatama prijateljskih zemalja. Nemaš čega da se bojiš.

-Da, naravno, znam sve to, ali zašto da slušaš stvari za koje znam da neće prijati tvojim ušima i koje bi i sam mogao da dokučiš ako bi razmišljao izvan bob staze svojih stereotipa? Ali dobro, neka ti bude, previše smo Glenlivita zajedno popili da bih odbio tvoj zahtev, a dužan sam ti i za onih nekoliko prijatnih poznanstava sa živahnim mladićima koji upražnjavaju neke od mojih diskretnih sklonosti. To se među prijateljima ne zaboravlja.

-Da, na to sam već i zaboravio, ali u pravu si. Slušam.

– Dobro, dragi moj, evo kako stvari stoje. Za nas je sudbina Srbije, kako vi Srbi to kažete “poslednja rupa na svirali”.

Ne zanima nas šta mislite i želite, čemu se nadate, kako doživljavate svoju ulogu u istoriji Evrope, kolike žrtve ste imali u borbi za slobodu i emancipaciju i koliko ste propatili, a priznajem da jeste, i to ne malo. Sve što želimo je slepa poslušnost.

 Čitao sam onog vašeg čuvenog istoričara Ekmečića, preporučujem ga i tebi, on je vrlo precizno i pronicljivo definisao suštinu našeg stava. Za nas, politički Zapad, vi Srbi ste, kako on kaže, samo ruski konjovodci ka toplim morima.

Napisao vam čovek ali vi to niti čitate niti prihvatate, najčešće ni jedno ni drugo. I to je tako već dvesta godina, od Karađorđa do danas. I tada, u vreme Prvog srpskog ustanka, nama zapadnjacima Turci su bili važan saveznik, bodež u mekom trbuhu južne Rusije, a vi Srbi niko i ništa, turski podanici koji nerviraju našeg prijatelja sultana i ometaju ga u važnijim poslovima borbe protiv Rusa. Nešto nalik današnjim Kurdima u Erdoganovoj Turskoj. Ko na Zapadu danas mari za muke tog jadnog naroda bez sopstvene države?

I da ne zaboravim, Napoleon  je Turcima čak slao i svoje najmodernije topove i artiljerijske oficire da guše ustanak Crnog Đorđa, ali vi to ne učite u školama, za to vam nisno mi krivi.

-Nisam znao za to.

-Naravno da nisi, malo ko od mojih prijatelja Srba to zna, meni ste čak i dodatno simpatični zbog te svoje lakomislene prostodušnosti, koja se često graniči sa endemskom tupavošću kada je reč o odbrani svojih interesa i razumevanju opštih prilika. Tu ste zaista nenadmašni.

-Ima istine u tome, nažalost, Nastavi.

-Mogu o tome danima, ali nemamo vremena za to. Ukratko, vi Srbi ste za nas na Zapadu, pojednostavljeno govoreći, neka vrsta “malih Rusa”, i sve ono što ne možemo da uradimo pravim Rusima, možemo vama. To i radimo.

-Mogli ste i Rusima 1941.

-Ne budi otrovan, to ipak nije bila prava Evropa, već samo jedan njen ekstremni izdanak.

-Izdanak zamalo da pobedi. Imao je veliku podršku širom kontinenta.

-Ali je izgubio, vratimo se našoj temi. Ukratko, to je strateški i pojednostavljen politički stav Zapada kada je reč o Srbiji, ima tu i nekih malih razlika, nekome ste čak i simpatični, Rumunima i Grcima na primer, ali ko mari za njih. Bitno je šta misle Berlin, Pariz, London i Rim.

-I vaš sizeren, Vašington, ne zaboravi da i nad popom ima pop.

-Opet si sarkastičan, znaš da ne volimo te nadobudne prostake.

-Ne volite ih ali šenite pred njima.

-Ne nerviraj me, već poruči još dva dupla Glenlivita, ožedneo sam od ovih tema.

-Kada mislite da nas primite u EU, dokle više ovo maltretiranje?

-Ne budi naivan. Nećemo vas nikada primiti u punopravno članstvo.

-Šta to pričaš?

-To što čuješ. Nikada niste ni bili ozbiljno u planu, to je samo šargarepa kojom vam već četvrt veka mašemo pred nosom kako bismo od vas dobili sve što želimo. Nije valjda da toliko ne razumeš?

– Ono što ne razumem je kako možete da budete toliki licemeri i bednici.

-Ne poznajete političku prirodu Zapada, naše principe i doktrine, ni to nije naš problem. Istorija vam je krupnim slovima, neretko i vašom krvlju, ispisala brojne stranice, nazovimo to, “Priručnika za razumevanje Zapada”, ali ste vi loši đaci, koji niti čitaju niti su kadri da razumeju te obimne ali jednostavne lekcije.

-A kakvu ste nam onda sudbinu namenili?

-To već ne mogu pouzdano da tvrdim, niko se nije proslavio prognozama budućnosti, ali skica se nazire. Bićete ugurani u neku strukturu zvanu “Zapadni Balkan” i zauvek ćete ostati pred vratima EU poput nekih feudalnih seljaka koji sa čežnjom gledaju u vitke kule zamka na brdu i maštaju o njegovim čarima i izobilju. Dodao bih, da seljaci ni onda ni sada ne razumeju da i u zamku pretežno žive krvožedni ološ i kurve, ali to je sasvim nebitna činjenica za njihovu perspektivu. Dakle, u tom svom toru na samom rubu EU, sve pod komplikovanim uslovom da i ona opstane u budućnosti, bićete svedeni na naš rezervoar jeftine radne snage, sirovina, pijaće vode, rudnog blaga i jeftine zabave. Proteklom vremena, bićete pretvoreni u obezduhovljenu i anacionalnu rulju lišenu istorijske svesti i svrhe, udavljenu u bljutavom konzumerizmu i otrovnim plodovima industrije zabave. Žao mi je dobri moj, ali je tako. Ne prija mi da ti ovo govorim ali tražio si plodove sa drveta znanja i sada ćeš biti izbačen iz ideološkog raja zvanog evroperspektiva i evroentuzijazam. Možda to čak i pomogne tebi i tvojim istomišljenicima da se dozovete pameti, ali sumnjam.

-Ne mogu da verujem u to što čujem. Zar je moguće da nas toliko prezirete?

-Nemoj da se čudiš. Nisu ovo nikakve novootkrivene istine, mnogi vaši učeni ljudi upozoravali su vas na svirepu političku prirodu Zapada i, da opet prizovem vašeg Ekmečića, srbofobiju kao rukavac rusofobije, ali vi niti pažljivo proučavate dela svojih velikana, niti im verujete. Ali ni to nije moj problem, niti smo vas mi u tome sprečavali. Prosto, takvi ste u mnogim važnim stvarima, površni i naivni.

-Ako je to sve zaista i tačno, mada mislim da preteruješ sa crnim prognozama i arogancijom, zašto toliko insistirate na Vučiću? Mnogi vam se nude.

-O da , ima ih koliko hoćeš, ali oni nemaju u narodu podršku koju on ima. Za poslove koje mora da obavi važno je da ima legitimitet.

-Ali ti znaš kako on dolazi do te takozvane podrške.

-Naravno da znam, sve pomno pratimo. Do nje dolazi malo svojom ličnom harizmom, deo ljudi voli takve tipove, malo medijskim manipulacijama, malo izbornim inženjeringom, malo krađom glasova, malo zbog podrške koju mu mi pružamo kad zagusti, ima tu svega. Realno, za njega danas glasa nešto više od 25 posto ljudi, ali on to uz sve ove nabrojane alate, naduva na oko 45. Za vas je i 20 posto teško dostižan cilj. Zapamti ono osnovno. Nama je svejedno ko otvoreno ili prikriveno odustaje od bilo kakvog prisustva srpskog faktora, etničkog ili političkog, na Kosovu, ko nam predaje u ruke vaša prirodna bogatstva, ko donosi enormne profite našim bankama i korporacijama, ko guši srpski glas i interese na Balkanu, ko tajno pomaže Ukrajini, ko se distancira od Rusa i tako dalje.

 Važno nam je da taj, nebitno je kako, obezbeđuje prividan mir u zemlji i sprečava Srbe da se pobune protiv naše agende. Tu vrstu poslušnosti, mi vama serviramo zaodenutu prihvatljivijim pojmom “stabilnost”. Ko nam ponudi kontrolu nad Srbima, bez velikih sukoba i nemira, a uz to ima i formalni, makar i na nečastan način stečen legitimitet, taj će imati i našu podršku. Nama ne trebaju novi Majdani i Moldavije, želimo tihu i mirnu predaju. Obezbedite i  vi sebi 30 posto glasova na izborima, pa ćemo i vas imati u vidu. Za sada nam služite kao korisno strašilo za Vučića. Pretimo mu da ćemo podržati vas iz prozapadne opozicije, čim osetimo da se u vezi sa nečim nama važnim koleba ili da okleva. To uvek upali. On zna kakvu kašu biste mu skuvali ako se dokopate vlasti.

-Lepo ste to sve smislili, mada mi raste osećaj odvratnosti prema vama. Mislite li da ste nas potpuno porobili?

-U osnovi da, ali nije još sve gotovo.

-Šta je to preostalo, prosvetli me?

-Znaš, mi nismo naivni, pomno pratimo stvari ovde. Nismo vas valjda uzalud premrežili svojim obaveštajnom mrežom od vrha do dna društva, odmah posle Petog oktobra, mada smo bili prisutni i dugo pre tog datuma.

Za nas nije tajna da je u narodu, uprkos neviđenoj dvadesetpetogodišnjoj evrofanatičnoj propagandi u koju smo uložili mnogo para, evroskepticizam prešao pedeset posto, da je protiv odustajanja od Kosova oko devedeset posto ljudi, da je ulazak Srbije u NATO danas nemoguće i pomenuti, da Srbi nisu sasvim izgubili svoju nacionalnu svest i dostojanstvo. Znamo da je to i dalje žar koji se lako može pretvoriti u plamen, i da taj plamen može mnogo toga da proguta jednom kada bukne. Naučili smo ipak dosta i o vama i od vas. Koliko god da nam se činite lak plen, što često i jeste, takvi kilavi i umorni od istorije i brojnih nedaća, mi se vas i pribojavamo. Čudna ste sorta vi Srbi, najopasniji ste kada vas neko potceni.

Bacili smo vas na kolena, oružjem uništavali, novcem potkupljivali, svađali smo vas međusobno, prodrli smo u sve vaše institucije od ugleda, negde manje, negde više. Imamo svoje ljude i u vojsci i u policiji i u SPC i u SANU, u medijima,  među tzv. univerzitetskom elitom i naravno među predstavnicima moćne industrije zabave, gde god treba. Ipak, nismo do kraja uništili vaš žilavi kulturnoistorijski obrazac, taj vaš Kosovski zavet pokazao se otpornijim i dublje ukorenjenim nego što smo sanjali da može da bude, u vama i dalje teče ta vrela hajdučka krv, taj vaš tvrdoglavi i slobodarski gen pruža našoj snazi veći otpor od očekivanog. Mučićemo se mi još sa vama.

-Ubio si u meni svaki evroentuzijazam, osećam se poraženo.

-Verujem ti, ali prihvati moj prijateljski savet. Posmatraj EU ne kao ideju Evrope, već samo kao organizaciju država koja ima svoj vek trajanja. Ovo ti sada ne govorim kao predstavnik svoje države i njene agende, već kao prijatelj. De Gol je bio u pravu, Evropa može da postoji samo kao zajednica naroda od Urala do Atlantika, kao neprekinuti niz istorijskih tačaka, od Helade i Rima, preko Vizantije, do Rusije, renesanse, modernizma i parlamentarne demokratije, uz razne uspone i padove. Evropa je ideja, svest o pripadanju i sveukupnost pretežno hrišćanske i prosvetiteljske misli, kulture i humanizma a ne birokratska organizacija sklepana u hladnoratovskoj radionici trikova. Evropa je, zapamti to prijatelju moj, trajna struktura, EU je privremena kulisa. Uprkos tome što smo danas protivnici, sutra će možda naši unuci biti braća, Preživeće, nadam se, i Evropa i Srbi. U to treba verovati.

-Da, ukoliko pre toga ne isprovocirate Rusiju i Kinu da pre roka i bez milosti okončaju Vašu već predugu istorijsku pustolovinu.

-Opet si ciničan i neprijatan. Vratimo se na svoje osnovne pozicije i nastavimo da igramo uloge koje su nam trenutno dodeljene.

-Dobro, nego mi ne reče dokle mislite da podržavate Vučića?

-To je trebalo iz svega rečenog i sam da shvatiš. Da, on jeste u većoj meri naš proizvod, ali je materijal vaš, supstancu ste nam vi Srbi dali. Kada se vi sami promenite, promeniće vam se i okolnosti. Zapad će uvek da podrži onoga ko mu se nudi kao saradnik i obor-knez. Vučić je za sada vaš portret Dorijana Greja, ne njemu se vidi većina osobina koja vas krasi ili ruži  u ovom istorijskom trenutku. Izaberite konačno svoj pravi identitet i potrebe i onda će viši poredak stvari možda i da vam opredeli sudbinu koju više zaslužujete.

-Baš si me utešio, hvala ti. Pozovi sad ti jednu turu, dosta mi je tvojih mudrovanja za večeras.

Eto, tako mi kažu da je bilo. Kao i svaku priču i ovu treba uzeti sa zrnom soli, a imajući u vidu sve što nam se dešava, možda nam je potreban i grumen gorke soli da iz sebe prinudno izbacimo  sadržaje kojima nas stvarnost obilato zatrpava.

Pre nego što oni nas sasvim otruju…

Vladan Vukosavljević