Donald Tramp bi voleo da postigne veliki uspeh u spoljnoj politici dok ove nedelje kreće na turneju po Bliskom istok, piše Gardijan u uredničkom komentaru.
Donald Tramp bi voleo da postigne veliki uspeh u spoljnoj politici dok ove nedelje kreće na turneju po Bliskom istok, piše Gardijan u uredničkom komentaru.
On bi mogao da postigne jedan uspeh – i spasi živote – ako bude zahtevao da Izrael pristane na trajni prekid vatre u zamenu za oslobađanje svih talaca iz Gaze.
Možda bi želeo da izbegne ovo pitanje, ali nijedan drugi lider nema dovoljno uticaja da natera premijera Benjamina Netanjahua da okonča ovaj rat.
Ako Tramp umesto toga podrži trenutne predloge Izraela, on će staviti pečat SAD-a na ono što izgleda kao plan potpune destrukcije, prenosi Danas.
Izraelski napadi su već ubili više od 52.000 ljudi u Gazi, prema lokalnim zdravstvenim vlastima – velika većina njih su civili, mnogo dece.
Pekare, bolnice i škole su uništene. Pomoć je blokirana već dva meseca. Gaza se suočava sa glađu. Prošle nedelje, izraelski zvaničnici su izvestili da ako se ne postigne dogovor o oslobađanju talaca koje je Hamas oteo u strašnim napadima 7. oktobra 2023. godine, njihove trupe će poravnati Gazu, naterajući Palestince da se stisnu u jedinstvenu „humanitarnu zonu“ ili da beže u inostranstvo.
Bezalel Smotrič, ministar finansija Izraela, rekao je da će Gaza biti „potpuno uništena“, a „potpuno očajni“ Palestinci će shvatiti da „nema nade“. On je rekao da oslobađanje talaca „nije najvažnija stvar“.
„Retko sam čuo da lider jedne države tako jasno iznosi plan koji odgovara pravnoj definiciji genocida“, rekao je Žozep Borelj, bivši šef spoljnih poslova EU.
Međunarodni sud pravde je u januaru prošle godine presudio da postoji „verovatni rizik“ od genocida. Amnesti Internacional, specijalni komitet UN-a i vodeći naučnici, uključujući i one unutar Izraela, zaključili su da se genocid zaista dešava.
Mnogi unutar Izraela, uključujući i ljude koji kritikuju vladu, ogorčeni su ovom optužbom. Konvencija UN-a o genocidu definiše ovaj zločin kao dela koja su počinjena s „namerom da se uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.
Otvoreno zamišljanje potpune destrukcije Gaze, nastojanje da se njeno stanovništvo ukloni kao cilj, a ne kao posledica bitke, i uništavanje sredstava koja omogućavaju život, izgleda ne samo kao brutalnost, već i kao namerni projekat eliminacije. Egipat i Jordan su odbili da prime izbeglice, rekavši da bi u suprotnom bili saučesnici u ratnim zločinima.
Pravni standard za dokazivanje genocida je izuzetno visok. Vašington je četiri puta u poslednjoj deceniji proglasio genocid – u Iraku i Siriji, Mjanmaru, Sinđijangu u Kini i Sudanu – bez čekanja na sudije.
Međunarodno pravo se pomera sporo, a potpisnice konvencije, uključujući SAD i Veliku Britaniju, obavezane su ne samo da kazne, već i da spreče genocid.
Podrška Izraelu često se opravdava tvrdnjom da je on izložen nepravednim standardima. Ali Izrael ima međunarodnu zaštitu ne samo zbog istorije Holokausta, već i kao demokratija i zapadni saveznik. Njegove akcije omogućene su ogromnom američkom vojnom pomoći i političkom zaštitom.
Sada planira Gazu bez Palestinaca. Šta je ovo, ako ne genocid, piše Gardijan u uredničkom komentaru. Kada će SAD i njihovi saveznici delovati da zaustave ovaj užas, ako ne sada?
Trampova indiferentnost prema palestinskim životima i interesovanje da ih preseli kako bi Gazu pretvorio u „Rivijeru Bliskog istoka“ ohrabrili su najgore instinkte izraelske vlade.
Ali on još uvek može iskoristiti moć koju samo on ima da zaustavi uništenje. Ovo je njegova prilika da napravi istoriju na Bliskom istoku iz pravih razloga, navodi Gardijan.
