Neznajući šta se sprema samo minut nakon toga, Bulajićev violinista u “Kozari” peva tankim i smirenim glasom okupljenoj deci koja stoje u tišini:
“Jedno jutro ispred 7 sati, zakucaše fašisti na vrati:
Stan’te ljudi, dete mi se budi, da ga tata zadnji put poljubi.
Letu štuke, letu avione, da poruše ciganske domove.”
Odjednom, pravo niotkuda, kreće zaglušujući huk koji izaziva nekontrolisanu paniku, bežanje i vrištanje. Bile su to zloćudne Jerihonske trube ugrađene na nemački bombarder Junkers Ju 87, zvani Štuka. Turbina koja je projektovana da tokom obrušavanja aviona izaziva jeziv i zaglušujuć zvuk koji je imao za cilj da kod neprijatelja izazove praiskonski strah imanentan svakom živom biću. Zvuk rata, zvuk zla, zvuk propagande.
Nije novost da se zvuk koristi u ratne i propagandne svrhe izazivajući strah, koristio se i mnogo pre Drugog svetskog rata. Sam naziv “Jerihonske trube” dolazi od biblijskog mita u kome su Izraelci trubama srušili zidine Jerihona, i nakon toga ušli u grad. Sovjetski inženjeri su osmislili posebnu niskofrekventnu sirenu koja je pratila ispaljivanje raketa iz kaćuša, sa ciljem izazivanja panike i straha kod neprijatelja. Isti zvuk nemačkih Štuka je koristio i Džordž Lukas u serijalu “Star wars”, za ozloglašene TIE Fighter letelice.
Inspirisani Gebelsom, sovjetskom propagandom i američkom tehnologijom, Nepomenikov režim je otišao korak dalje u subotu, u Beogradu: udario je na sopstvene građane oružjem koje smo kolokvijalno nazvali “zvučni top”, i mada ne znamo tačno po kom principu oružje radi, znamo da je bilo namenjeno izazivanju paničnog straha među građanima. Ljudi su osetili zaglušujući talas koji su neki opisali kao zvuk iz pakla, ili avion koji sleće pravo iznad glava, što je po mnogim svedočenjima dovelo do panike, ali i fizičkih i psihičkih tegoba među protestantima.
Od prošlog vikenda, sopstvena vlast nas tretira kao neprijatelje kojima puca u leđa. Topom – podmuklo, kukavički, neprijateljski. Od toga nas nadalje neće niko zaštititi, ni Istok, ni Zapad, nego mi sami, jedinstvom, solidarnošću i sabornošću. Nema tog topa koji može zaustaviti marš slobode. Mnogo pre nego kasnije, narodne Jerihonske trube će srušiti zidove Jerihona. Izreka kaže da dok topovi govore, muze ćute. Muza istorije – Klio, daće završnu reč. Staviće poslednji pečat kao zaštitnica povesti. Naši vlastodršci bi samo jedno morali da znaju – da je njen zaštitni simbol truba.
Nikola Kolja Krstić, politikolog i koordinator Pokreta “Tvrđava”
