Oni koji sebe nazivaju opozicijom krenuli su u svoj poslednji juriš za opstankom na političkoj sceni pokretanjem dijaloga za pravljenje tehničke ili prelazne vlade. Zastrašuju nekakvim krvoprolićem koje će uslediti ukoliko do toga ne dođe. Isto čini i Vučić navodeći da će sigurno neko nekoga ubiti. I jedni i drugi žele da izbegnu po svaku cenu izbore koje traže studenti i narod koji ih bezrezervno podržava. Prevedeno – suviše loše stojimo, a imamo mnogo toga da izgubimo, pa ne bi bilo zgoreg da još malo zamajavamo javnost Srbije.
Stoga izbori nisu u ovom trenutku rešenje, tvrde naši opozicionari i oni malobrojni koji ih podržavaju, objašnjavajući kako Vučić nikad neće dati poštene izbore, istovremeno otvoreno lažući da je primer tehničke ili prelazne vlade uspešno primenjen u Crnoj Gori i Makedoniji. Kad shvate da im ti nepostojeći argumenti ne prolaze, onda se lansiraju nekakve priče o uticajnim stranim diplomatama koji isto zagovaraju i protiv su izbora. Ukoliko začeprkate malo dublje u te i takve vesti iz diplomatskih tašni put vas odvede do glavnog izvora takvih informacija koji se nalazi u jednoj opozicionoj stranci koja je sama sebe proglasila za najjaču, a samostalno se nalazi na ivici cenzusa i to onog smanjenog od tri odsto.
Da apsurd bude veći, dosad su opozicione stranke izlazile na sve Vučićeve nepoštene i unapred pokradene izbore. Verovanje da Vučić neće dozvoliti poštene izbore, ali će omogućiti poštenu prelaznu ili tehničku vladu ne prolazi više ni u obdaništu, izuzimajući vaspitačice. Stvaranjem nekakve prelazne ili tehničke vlade praktično bi bila izvedena još jedna prevara koja bi produžila mogućnost da i vlast i opozicija još neko vreme uživaju u uspostavljenim privilegijama. Cenu bi platio kao i uvek narod, ali ovoga puta i studenti koji su sve pokrenuli. U ovom trenutku najteže je izmeriti ko zapravo više mrzi studente, vlast ili opozicija, i ko bi ih predloženim brže izbrisao sa političke scene.
Ono što određen broj ljudi dodatno buni je zašto opozicija ne napravi konačno tu prelaznu vladu kad je toliko zagovara. Poseduju sredstva i infrastrukturu, kontrolišu deo medija i tvrde kako imaju podršku svojih birača, pa gde je onda problem. Pa u onome što ne izgovaraju glasno, a to je, da im je neophodna podrška Vučića i SNS u sastavljenu takve vlade. Jer, bez Ćacija iz vlasti Ćaci iz opozicije ne mogu postati deo te i takve vlade.
Dakle, najveći deo opozicije će radije sa Vučićem u vladu nego da daju podršku studentima ili zatraže izbore na kojima će izmeriti svoju snagu i uticaj. Da bi prevara delovala autentičnije opozicioni Ćaci predlažu da tu vladu sačinjavaju nestranačke ličnosti, zaboravljajući činjenicu da je i Ana Brnabić jedno vreme bila premijer kao nestranačka osoba. Drugim rečima, najveći deo opozicionih snaga predlaže još jednu podvalu za narod i u tome traže podršku i razumevanje kriminalne Vučićeve vlasti. Kad je već nemaju u narodu.
Broj prebijenih ili zakatančenih ljudi u Vučićevim zatvorima, poput Ivana Matovića i Novice Antića koje retko ko više i spominje, ne interesuju najveći deo srpske opozicije. Kao ni kriminalne pretnje koje direktno ugrožavaju život advokatu Ivanu Niniću i njegovoj porodici, za njih su skroz nebitne, jer su u panici kako da politički prežive ne birajući sredstva, pristajući čak i na zajedničku Ćaci vladu sa Vučićevom bandom.
Naravno da će Vučić i njegova ekipa umeti, kao i do sada, da cene njihov doprinos rastakanju srpskog društva i u tom smislu bi valjalo posmatrati i ponovno oživljavanje Miloša Jovanovića sa pričom o nekakvoj autentičnoj desnici bez koje se Vučić ne može pobediti jer, po njemu, studenti ne mogu adekvatno pokriti taj spektar. Isti oni studenti kojima se u javnosti zamera da su suviše desno orijentisani.
Gde je Jovanović oživeo tu će uskoro i Nestorović vaskrsnuti, a to je znak da je Srbija sve bliže izborima na kojima će Vučić upregnuti sve svoje resurse vešto održavane u opoziciji. Najavio je kao i pred svake izbore ozbiljno povećanje penzija, kulen samo što nije pojeftinio, ako to budu dovoljno ispratili parizer i kiselo mleko, eto prilike za glasače da kažu šta zapravo žele.
Pobeda studentske liste na izborima otvara jedinstvenu mogućnost koja teško da će se ikada ponoviti, a to je da se narod Srbije jednom zauvek oslobodi ove zle i naopake vlasti, ali istovremeno i postojeće opozicije koja je sve to, na sebi svojstven način, aminovala. Možda će Ekspo biti prilika da se u odvojenim paviljonima prikaže sve ono što je ovaj narod dozvolio da mu se dogodi, kakvim prevarama i pljački je bio izložen, kojih razmera je sprovedena izdaja svih nacionalnih i državnih interesa, šta su sve morali da prežive oni koji su se na vreme suprotstavljali raznim nepočinstvima vlasti i opozicije… Takvu svetsku izložbu svet još nije video, a narod Srbije je odavno zaslužuje. Do pobede!
Srđan Škoro
