Ovog vikenda završeno je još jedno fudbalsko prvenstvo Srbije koje se nije moralo ni igrati – epilog je bio poznat i pre nego što je počelo.
Crvena zvezda je (opet) osvojila duplu krunu, u Evropi će nas „reprezentovati“ isti klubovi koji nas već godinama unazad brukaju (kolumnu sam morao da predam pre završetka nedeljnih utakmica pa je moguće da je Novi Pazar napravio „senzaciju“ i pobedio OFK Beograd).
Ni ove godine nismo videli nijednu utakmicu koju ćemo pamtiti duže od „do sutra“, nije zablistao nijedan novi talentovani fudbaler, iako nas neki ubeđuju u suprotno. Na tribinama huligani i dalje divljaju, navijača je svakim danom sve manje – na proslavi titule uprkos besplatnom ulazu i solidno odrađenom marketingu na Rajku Mitiću okupilo se tek desetak hiljada ljudi.
Svima, osim onih koji (kao) vode Fudbalski savez Srbije, jasno je da su korenite promene neminovnost. Uzeću kao primer finale Kupa Srbije. U normalno uređenom Savezu (državi) kao prvo ne bi se mogli uneti topovski udari i baklje, ako bi se to i dogodilo i bio bačen topovski udar koji je povredio dva fudbalera, sudija bi prekinuo utakmicu i naredio da se isprazni ta tribina odakle je on bačen.
Ali, mi ne živimo u normalnoj državi pa ni Savez ne funkcioniše tako. Javna je tajna da postoji sprega između države, rukovodstava klubova i „navijača“. Vođe „navijača“ umesto da budu na odsluženju zatvorskih kazni „zavode red“ ne samo ni tribinama već i na ulicama – u Ćacilendu je na svakih deset nepravosnažno osuđenih jedan student.
Verujem ja da bi sudija Pavle Ilić prekinuo utakmicu i ispraznio tribinu da je imao dozvolu da primeni pravila fudbalske igre, ali takve instrukcije nije dobio od sudijske organizacije, pošto oni nisu dobili odobrenje od ljudi koji vode FSS, a oni znaju da ih je na te pozicije doveo nesuđeni vođa navijača sa severne tribine.
Dragan Stojković je takođe svestan ko ga je postavio na mesto selektora pa je malo koga iznenadilo što je u kratkom vremenskom periodu postigao tri autogola. Prvo je ćutao na konferenciji za novinare kada su ga pitali za studentske proteste, ćutao je i u Nišu na mitingu SNS-a (samo se slikao), a kada je „progovorio“ dao je i treći autogol.
Na njegovom spisku fudbalera na koje računa za utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Albanije i Andore našao se i prvotimac Crvene zvezde Aleksandar Katai. Bio je Katai izvanredan fudbaler, ali bio je. Danas ni u „ligi bez briga“ ne može da igra više od dvadesetak minuta. Ogrešili su se (verovatno) selektori sa sve Stojkovićem što ga češće nisu pozivali, ili jednostavno se nije uklapao u sistem igre. Bilo je i boljih igrača koji su doživeli njegovu sudbinu (Santrač, Vukotić…).
Katai je sada pozvan da bi mu se „pojačao“ CV, da bi mu se povećala cena na fudbalskoj pijaci i da malo zarade i on i, naravno, čelnici kluba.
Zbog svega navedenog i ne čudi što je stadion Rajko Mitić bio (blago rečeno) poluprazan, što će reprezentacija Srbije najvažniji meč u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Engleske igrati u Leskovcu gde može da stane oko 8.000 navijača (na Rajku Mitiću oko 52.000).
Nešto mi se pričinjava da će na Nacionalni stadion navijače dovoziti autobusima, uz plaćene dnevnice i sendviče.
Živa Vekecki (Izvor: Danas.rs)
