Dok se studenti smenjuju na blokadi RTS-a, negde oko pet ujutru pojavljuje se tiho, legenda domaće kulture – Raša Andrić, reditelj koji nam je dao Munje, Kad porastem biću Kengur i neke od najtoplijih momenata srpskog filma.
Bez pompe, bez kamera – donosi čaj. Svako jutro.
U tome ima nešto beskrajno filmsko.
Jer 99% klinaca koji sede na asfaltu verovatno nemaju pojma da ih čajem služi čovek koji je režirao njihove buduće omiljene replike. Ali, kako kaže tvit koji je pokrenuo lavinu reakcija:
„Kad porastu, biće Kenguri i Ljudi. A ne Ćaci.“
Raša je u jednom od retkih medijskih istupa ovih dana rekao za N1
„Pretpostavljam ili sam skroz siguran da je odnos snaga u RTS isti kao odnos snaga ovde napolju – veća većina ljudi je za studente, odnosno protiv ovakvog RTS. Mislim da je najvažnije da mi tim ljudima unutra koji su u stvari na našoj strani pružimo podršku, ne samo studentima“, rekao je on.
Nema velikih govora i neke unapred smišljene strategije. Termos sa čajem, osmeh, blaga reč.
Jer nije džaba u njegovim filmovima heroj uvek onaj tihi lik iz kraja koji zna kad treba da progovori, a kad da samo stoji tu – uz tebe.
Raša Andrić to i radi – stoji. Sa termosom. Na pravoj strani istorije.
Tekst: citymagazine
