Politički komentar 
Zahtev svih studenata u blokadi da se raspišu vanredni parlamentarni izbori je, do sada, najveći udarac režimu Aleksandra Vučića od početka studentskog, pa onda i svedruštvenog ustanka krajem 2024. godine. Od svih studentskih zahteva do sada, ovaj je najsažetiji, najrazumljiviji svim građanima Srbije, i daje najmanje prostora za proizvoljno tumačenje ispunjenosti istog.
Postoje dva načina da režim odgovori na ovaj zahtev: da raspišu izbore odmah, ili da ih ne raspišu i to maskiraju izgovorima, odlaganjem, pregovaranjem, spinovanjem, itd. Oba scenarija su loša po režim.
U slučaju da prihvate zahtev, režim će se prvi put od 2012. godine staviti u poziciju da sprovodi izbore u situaciji kada im rejting značajno opada dok rejting najvećeg konkurenta, studentski podržane liste, raste (koristim se dostupnim podacima iz istraživanja javnog mnjenja).
U slučaju da ne prihvate zahtev (koji god okvir za to izaberu od gore navedenih), to će biti vrhunac slabosti koju pokazuju već pola godine. Aleksandar Vučić je u više navrata eksplicitno izjavljivao da će “dati” izbore kada god ih protivnici traže. I što je još gore po njega, on je lično raspisao izbore krajem 2023. godine sa obrazloženjem da je to opozicija tražila i da ih zato raspisuje.
On ima zabeleženu istoriju dela i izjava koje za jedinu logičnu posledicu mogu imati to da i ovog puta reaguje odlučno raspisavši izbore. Ukoliko to ne uradi, narodna percepcija njegove, i njihove, slabosti će neminovno uticati na percepciju o njihovom političkom kraju.
Dušan Lj. Milenković, politički konsultant
