Kao neko ko je sa našim studentima i srednjoškolcima proveo osam meseci u svakodnevnoj borbi za oslobođenje Srbije, mogu da kažem da su studentska dostignuća fantastična.
Takođe, ne razumem političke aktere koji su se strovalili u svojim izjavama na sve što ovih dana čine studenti. Razumem da to čine pripadnici aktuelnog režima, ali je iznenađujuće da se baš svaki kvazi analitičar i mnogi opozicioni kvazi političar oglašava i sa visine ocenjuje učinak naših studenata.
Ne prihvatam ni to da se dočekuje na nož i sa nipodaštavanjem ovo vrlo kratko letnje zatišje. Temperature su već danima merene u hladu više od 35, što znači da su na asfaltu i iznad 50 stepeni. To se mora uzeti u obzir. Naprosto, bilo je za očekivati da će se, od sredine jula pa do prvih nedelja avgusta, studentske aktivnosti skloniti u datoj meri sa ulica, negde u senku.
Punu podršku dajem i našoj akademskoj zajednici, našim rektorima koji, uz sve organizacione prepreke, moraju učiniti fakultete otvorenim za upis novim generacijama. Sve to je izuzetno delikatno u ovakvim društvenim okolnostima.
Razum mora da pobedi, a verujem da se studentska želja za promenama sistema nije izgubila, te da će dobiti i organizacionu artikulaciju u cilju pobede na izborima.
Ovaj režim vlada već 13 godina, nažalost katastrofalno. Borba za promenu sistema, vođena je uglavnom bezuspešno, ali i neiskreno. Zato moramo biti još malo strpljivi da dozvolimo studentskom pokretu da završi transformaciju, nadam se vrlo brzo. Ideje koje sam čuo od svojih kolega i naših studenata mi daju za pravo da sa velikim optimizmom branim sve ovo, u očekivanju da će Srbija uskoro postati zemlja 21 veka, bez recidiva nefunkcionalnog društveno-političkog sistema.
Svi oni koji nisu na tom talasu, ustajaće i napadaće studente, ali to se moglo i očekivati.
Studentskoj borbi se svakodnevno priključuju različite društvene grupe, desetine lokalnih udruženja građana. To je ogroman društveni, ali i politički talas koji je nezaustavljiv. Nikada se više ništa neće vratiti na staro. Udruženja poljoprivrednika, naši vojni veterani, advokati, prosvetari, kao i mnogobrojni lokalni aktivisti su u potpunosti predani borbi za promenu sistema.
Ta borba već daje rezultate. Katastrofalnu Vladu Miloša Vučevića smo pritiscima smenili. Znači – moguće je. Pale su i mnoge maske. Borba je ogoljena do te mere da je režim formirao i batinaške falange.
Očekujem u narednom periodu masovno otkazivanje poslušnosti od strane organa bezbednosti koji više ne žele da hapse i tuku sopstveni narod.
Očekujem masovno otkazivanje poslušnosti tužilaca i sudija koji više neće želeti da – po protivustavnim naređenjima vrhovnog uzurpatora svih institucija sve tri grane vlasti – tuže i sude sopstvenoj deci i šalju ih u zatvore zbog navodnog „rušenja države“, samo zato što se vrhovni uzurpator samodefinisao kao ta država!
U međunarodnom kontekstu, interesantno je primetiti skoro pa svakodnevnu osudu delovanja ovog režima od strane najistaknutijih političara i sa zapada i sa istoka. Režim je sve manje prihvatljiv i još manje kredibilan kao sagovornik na bilo koju temu.
Obično se kaže da nam dolazi vruća sindikalna jesen, ali dolazi i period strahovitih poskupljenja. Poskupelo je sve, od energenata do poljoprivrednih proizvoda. Režim je razmontiran, to vidi sada i običan čovek. Vreme zamajavanja je prošlo.
Ostaje nam samo da još malo pritisnemo ovaj lopovski režim i nateramo ga da raspiše izbore.
Studentska snaga i studenski bunt nisu nestali, transformišu se u opšti društveno-politički pokret, sa mnogo širim frontom. Politička artikulacija svih tih procesa je neminovna, a za očekivati je i obelodanjivanje obrisa te organizcije. Režim je konačno dobio adekvatnog protivnika.
Alek Kavčić, profesor i izumitelj
