Aleksandar Vučić prolazi kroz najdublju političku krizu otkako je na vlasti. Slika o njemu kao svemogućem vođi – neuništivom, neprospavanom, nepogrešivom, urušila se u svega četiri meseca.
Jedan od ključnih elemenata na kojima počiva svaka autoritarna vlast je kult vođe, a taj kult Aleksandar Vučić je brižljivo gradio od 2012. godine, piše Nova.rs.
Sliku o sebi kao velikom lideru Vučić je počeo da gradi na tzv. borbi protiv korupcije, pa se za potrebe te predstave predstavljao kao “srpski Eliot Nes koji je spreman na svaku žrtvu kako bi uništio tu društvenu pošast”.
Paradoksalno, upravo je korupcija, čiji je on pokrovitelj, dovela do pada nadstrešnice u Novom Sadu i pokrenula proteste koji su za kratko vreme razbili sliku koju je o sebi gradio gotovo 13 godina.
“On više nema apsolutnu podršku. Ova situacija je samo potvrdila da on nije nepobediv, da njegova vlast nije savršena, a da on nije savršeni strateg. On je kontrolisao sve poluge moći, a onog trenutka kad mu se nešto izvuklo iz ruku, pokazalo se da on opstaje na podršci dela svog biračkog tela, ali i na nečemu što je Ćacilend”, pojašnjava u razgovoru za “Novu” Dušan Spasojević, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Simbolično, sliku o moći zamenila je slika šatora i truba ispred Skupštine – takozvani “ćacilend”. A s druge strane, danas više nego ikad deluje da su građani oslobođeni od straha, te da je čak i deo pristalica vlasti prestao da reaguje na pritiske i pretnje.
Simbolično, sliku o moći zamenila je slika šatora i truba ispred Skupštine – takozvani Ćacilend. A s druge strane, danas više nego ikad deluje da su građani oslobođeni od straha, te da je čak i deo pristalica vlasti prestao da reaguje na pritiske i pretnje.
