Studenti trenutno drže fantastičan čas „zvaničnoj“ opoziciji. Prvo, kako se organizovati u 21. veku, u doba digitalnih medija i „preduzetničkog aktivizma“ (entrepreneurial activism). Sva koordinacija je na mobilnim telefonima. Postoje vrlo jasni principi ponašanja/„mantre“: budi miran dok se siledžije na tebe deru, preteći ti se unose u lice i psuju sve po spisku; čim počnu da tuku, kreni na njih masovno, u istom trenutku, sa svih strana, jasno im pokazujući da su prešli granice. Pošto su u pitanju kukavice, čim se suoče sa organizovanim besom grupe, pobegnu.
Studenti imaju distribuiranu organizaciju, teško je identifikovati lidere. Ego sedi na zadnjem sedištu. „Svi smo mi Valter“…
Treća lekcija je iz komunikacione strategije. Umesto budalastih, nerealnih i maglovitih zahteva prethodnih građanskih protesta – koji su očigledno bili neispunjivi za ovakvu vlast – studenti vrlo mudro udaraju režim istim oružjem koji i on često koristi: legalnost. Studenti vrlo dobro razumeju princip „tačke paranja“: naći jednu ili dve jednostavne stvari, čvorišta, koje je vrlo teško osporiti bez rušenja pažljivo građenog mita o „umerenom“ i „legalnom“ režimu, ali koje – ako se ostvare – počinju da paraju tu pažljivo konstruisanu paukovu mrežu privida.
- Učinite ugovor o rekonstrukciji novosadske stanice javnim.
- Uhapsite i osudite krivce za tragediju.
Jednostavno. Direktno. Relevantno. Neizbežno.
Ovo je „šah“ potez za režim. Ugovor (sem ako se ne falsifikuje, na šta mora da se pazi) ne smeju da objave jer će se ogoliti njegova koruptivna i nestručna priroda.
Stvarno hapšenje i osuđivanje odgovornih je još gore jer bi režim svojim čaušima pokazao da je rizik saradnje sa režimom sada preveliki, da režim slabi, a i razne druge izuzetno neprijatne stvari bi se pojavile na suđenju kada bi neki optuženi – šokantno otrgnuti sa državne koruptivne sise – odbili da budu žrtveni jaganjci i odlučili da u propast sa sobom povedu i jedan deo režima. Nisu oni računali na zatvor kada su se učlanjivali u stranku…
Suštinski, režim ne sme ništa stvarno da uradi na ovu temu i to studenti znaju. A opet, odbijanje ova dva vrlo zdravorazumska zahteva takođe skida lak sa režimske propagande i ogoljuje njegove prave boje: kič roze, krvavo crvenu i grobljansku crnu. Pink, krv i mrak. To je stvarna zastava Srbije. Ljušti iluziju. Para mrežu obmane.
Ima još svetla.
Tekst: Lazar Džamić/Radar.rs
FOTO: Fonet/Marko Dragoslavić/Milena Vlajić
