Sve je počelo 22. novembra kada su se studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti okupili u neposrednoj blizini Fakulteta kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu. Skup je bio prijavljen, ali su studenti i profesori bili napadnuti od strane organizovane grupe. U organizovanoj grupi bili su: Milija Kodžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić.
Studenti su zahtevali da MUP potvrdi identitet tih lica i da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv njih. Takođe su zahtevali da se identifikuju i ostali članovi organizovane grupe koja je napala studente i da se sankcionišu; da se Milija Kodžić razreši funkcije člana Veća gradske opštine Novi Beograd; da se od strane nadležnog organa EDB pokrene disciplinski postupak nad Aleksandrom Jokićem, koordinatorom distributivnog područja Elektrodistribucije Beograd.
Ta četiri zahteva studenata FDU ostala su bez ikakvog odgovora nadležnih. Tako je 25. novembra počela blokada FDU i trajaće dok se zahtevi ne ispune. A onda su krenule blokade drugih fakulteta: Filozofskog u Novom Sadu, Filozofskog, Filološkog, Prirodno-matematičkog, Fakulteta političkih nauka i Rektorata u Beogradu… Sa istim zahtevom da se ispuni ono što traže studenti FDU. U trenutku kada nastaje ovaj tekst, vlast ćuti a sve više studenata najavljuje bojkot.
Paralele s prošlošću
Polako sve počinje da liči na početak juna 1968. godine kada je, posle jedne bezazlene čarke u Studentskom gradu u Novom Beogradu, došlo do sukoba studenata i policije. Završilo se organizovanom blokadom svih fakulteta u Beogradu, koja je trajala od 3. do 9. juna kada se predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito oglasio priznanjem da je bilo grešaka, „slabosti koje su se nagomilale“ i bio je to kraj pobune.
Profesor FDU Janko Baljak podseća da je studentski protest 1996/97. krenuo upravo sa fakulteta na kome predaje, i puno mu je srce što njegov fakultet solidarno i na delu živi autonomiju univerziteta, toliko dragocenu kad stvari krenu po zlu kao u Srbiji. I pita:
„Da li je moguće da postoje ljudi spremni da po nečijoj naredbi naprave incident, napadnu studente i profesore koji mirno odaju počast nastradalima? Kako je živeti u zemlji partijskih vojnika u kojoj se svakog dana ukine poneko ljudsko pravo, u zemlji kojoj je moguće nekažnjeno biti nasilnik? Bes budućih umetnika zbog loše glume i sistema u kome su laž i nemoral isplativi, iznudio je blokadu fakulteta do ispunjenja sasvim malih ali značajnih zahteva. Profesorima je preostalo samo da ih najiskrenije podrže u ovoj akciji. Kada, ako ne sada? Ko, ako ne oni kojima ostavljamo unakaženu državu u kojoj se ukidaju slobode i uvodi kult ličnosti. Ovo su dani u kojima konačno odrastaju osvajajući sopstvenu slobodu i nema za njih važnijih lekcija u životu.“
Studenti koji su od ponedeljka počeli sa blokadom beogradskih fakulteta, svoje zahteve su formulisali u tri tačke: traži se objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, otkrivanje odgovornih za napad na studente FDU i povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto.
Studenti novosadskog Filozofskog fakulteta su tome dodali i zahtev za ostavku premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića. Premijer se ovom prilikom proslavio optužujući profesore novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ da su terali učenike da idu na proteste, pa je tako bio nateran i njegov sin. Direktor „Zmaja“ Radivoje Petrov Stojković je odmah javno rekao da „Gimnazija izražava duboko izvinjenje predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Milošu Vučeviću…“ To je izazvalo revolt učenika Gimnazije i u ponedeljak je ispred škole održan javni čas protesta đaka kome su prisustvovali i bivši đaci ove gimnazije koji su došli da podrže učenike.
Upućeni tvrde da je optužba premijera zapravo osveta lošeg đaka koji je, umesto u rodnom Novom Sadu, završio gimnaziju u Bačkom Petrovcu.
Radar.rs/Radmila Stanković
