Danica Grujičić je ime koje u medicinskim krugovima izaziva poštovanje. Vrhunski neurohirurg, profesor, mentor generacijama, stručnjak čiji je rad priznat i van Srbije. Svako ko je učio od nje zna koliko je precizna, koliko zahteva kvalitet i koliko je posvećena pacijentima.
Ipak, kada taj isti stručnjak uđe u političku arenu, situacija se menja. Grujičić je bila ministarka zdravlja od oktobra 2022. do maja 2024. godine, sa ambicijom da transformiše srpski zdravstveni sistem. Najavila je obnovu mreža, digitalizaciju, bolju organizaciju, vraćanje porodičnih lekara u četvrti, renoviranje porodilišta, zapošljavanje mladih kadrova.
Slučaj koji sam lično videla, gostujući sa njom u emisiji, pokazuje koliko su te inicijative bile utopijske. Kada sam joj rekla da nema lekara na birou i da nemamo koga da zaposlim, odgovor je bio: “Pa ja sam drugačije obaveštena.” Kada sam joj ukazala da je Heliant, sistem koji predstavlja elektronski karton pacijenta, uveden u nekim delovima Srbije još 2015. godine (u Vojvodini), dok u velikom delu ostatka zemlje još uvek ne funkcioniše, odgovor je bio: “Pa biće.” Pitam se o kakvom umrežavanju i digitalizaciji pričamo kad polovina bolnica još koristi papirne kartone, dok druga polovina kombinuje papir i kompjutere, a mi u praksi vodimo evidenciju uglavnom kompjuterski.
I dok je Danica ulazila u svet politike, verovatno je verovala u ono što joj je predsednik i politički vrh obećavao. Stručnjak koji razume mozak i živce možda je verovao da će sistem reagovati koliko i ljudski organizam pod njenim skalpelom. Najavljivala je reforme, obnavljanje mreža, digitalizaciju, zapošljavanje mladih lekara — sve u nadi da će politika omogućiti ono što medicina traži: preciznost, red i kontinuitet.
Ali politika nije neurohirurgija. Obećanja su se sudarala sa birokratijom, nedostatkom kadrova, decenijskim zaostatkom u infrastrukturi i realnošću da se u velikom delu Srbije još i danas vodi evidencija papirno. Njena verovanja, koliko god iskrena, nisu mogla da promene činjenice. Optimizam i poverenje u politički vrh pretvorili su se u priče o utopiji – lepim, ali nedostižnim.
Ovo ne umanjuje njen izuzetan autoritet u medicini. Naprotiv, svaka čast na naučnoj karijeri i globalnom renomeu. Ali politika je surova igra, i stručnost u jednoj oblasti ne garantuje uspeh u drugoj.
Danas je Grujičić ponovo na političkoj sceni, sada kao predsednica Socijaldemokratskog saveza (SDS), stranke koja se pozicionira centar-levo i pokušava da ponudi alternativu razočaranim biračima SNS-a. I dok je njena stručnost neupitna, pitanje ostaje isto: koliko politika dozvoljava prostor za realizaciju ambicija, a koliko ostaje samo priča o utopiji?
Možda je najveća lekcija koju možemo izvući da čak i najbolji stručnjaci, kada uđu u politiku, mogu da pogreše – ali to ne umanjuje vrednost njihovog rada u polju u kojem su zaista majstori.
dr Svetlana Cvijanović
