Kad god Aleksandar Vučić usklikne: “Živela Srbija”, znajte da je mučene Srbije barem za metar manje.
Poklič tog zla: “Ne damo Srbiju” znači da čekaju najbolju cenu, jer Srbiju zaista ne daju – oteli su je, drže kao robinju, konkubinu, podvodeći je svakoj fukari spremnoj dobro da plati!
Shvatate li, bre, ljudi, da je borba protiv ove naprednjačke pošasti – borba za goli opstanak?!
Što oni više “ne daju Srbiju” to će je manje ostati!
Koga Srbija ima osim nas da je sačuva?!
Već sledeća generacija biće puki prolaznici, turisti, tamo neki koji će o svom poreklu slušati s nevericom, tragajući za sobom doveka!
Nigde se pronaći neće!
Niti će nas po čemu poznati, a i zašto bi, valja nas prećutati da smo ikada postojali ako uzmaknemo ko pizde iz ovog boja!
Ja nemam i ne želim da imam rezervnu domovinu, alternativu, plan B, niti šta od toga želim svojoj decib – jer Srbija je ono najbolje u njima, u meni, i ako se za nju ne vredi boriti- nema tog poraza koji nismo zaslužili, niti poniženja koje nismo prizvali!
Nismo mi biblijsko dobro ali ova kuga jeste sušto zlo, i nema tu velike filozofije: ili ćemo pobediti zlo, ili ćemo saučestvovati u zlu!
Njihov ostanak na vlasti je nestanak Srbije, doslovno!
Rekoh i ponoviću: kad god Vučić usklikne: “Živela Srbija”, mučena Srbija je barem za metar manja!
Dobru trgovinu i bogat ćar proslavljaju zaurlavajući: “Ne damo Srbiju”!
Što su im veće trobojke – veća je izdaja!
Telale o obojenoj revoluciji a ne izbijaju iz guzica Makrona, Rubia i njima sličnih protuva!
Vole Rusiju do zadnje granate koju će prodati Ukrajini!
Republiku Srpsku dok mogu njome da se potkusuruju.
Jednostavno, oni su ovde da se obogate i nestanu!
Mi smo tu da ostanemo, i zbog toga je borba protiv ovog zla obaveza svakog od nas!
Druge nema: sloboda za Srbiju – izdajnike na robiju!
P. S. Šiptarska “policija” pucala je na našu decu u Leposaviću, ovima puca za to…
Uskliknuće: “Ne damo Srbiju” i proveriti za koliko je račun bogatiji!
Mihailo Medenica
