Ustani Srbijo 
Pod legalizacijom se podrazumeva ozakonjenje nečega što je izvorno urađeno neregularno ili čak direktno protivzakonito. Svako ko se u takve stvari upusti, od građevinarstva do politike, uglavnom nastoji da naknadno legalizuje svoje (ne)delo. Kada se radi o običnim stvarima, kao što je recimo adaptacija potkrovlja porodične kuće, ljudski je za to imati razumevanje. No, kada su u pitanju prestupi Vučićevog režima ili njegovih evroatlantskih (ključnih) mentora, neljudski je prihvatiti ono što su nam učinili. Naravno, nasuprot tome, oni se trude da nađu „oponente“ koji će im izdati „potvrdu“ da su politički normalni iako to nisu.
Na unutrašnjem planu, primera radi, imali smo pre neki dan takvu operaciju u vezi sa sastankom rektora Univerziteta u Beogradu sa premijerom Macutom i nekoliko „njegovih“ ministara. Razumljivo je što je opskurna vlast tako nešto želela, ali neshvatljivo je što je Vladan Đokić sa saradnicima na to pristao, i to prvog radnog dana „nove“ Vlade, baš dok su se odvijali protesti univerzitetskih i prosvetnih radnika pred Ministarstvom prosvete, zbog optužbi na račun Dejana Vuka Stankovića zbog, kako se tvrdi, seksualnog uznemiravanja studentkinja.
Lepo je što je posle sastanka Rektorat saopštio „da je za normalizaciju stanja na Univerzitetu potrebno ispunjenje studentskih zahteva i otklanjanje svih drugih oblika pritisaka na akademsku zajednicu“. Međutim, šteta je nesumnjivo počinjena već održavanjem sastanka na način koji doprinosi političkoj legalizaciji onoga što predstavlja najodvratniji oblik „divlje gradnje“ vladajućih struktura, od strane njihovog mračnog gospodara.
Iste stvari se dešavaju i na spoljnjom planu. Nemali deo našeg opoziciono nastrojenog društva nepromišljeno prihvata „autoritet“ Brisela u domenu srpske unutrašnje politike. Od njega naivo očekuje demokratski spas a zaboravlja da se radi o jednom od ključnih evroatlantskih centara moći, koje stoji iza agresije na Srbiju 1999. godine, okupacije Kosova i Metohije, te stvaranja na prostoru naše južne pokrajine NATO marionetske tvorevine pod kontrolom albanskih separatista. Da ne zaboravim i uporno potkopavanje Dejtonskog sporazuma sa ciljem rušenja Republike Srpske, insistiranje na litijumskom rudarenju, ali i tiho uvlačenje Srbije u agresivnu Severnoatlantsku alijansu.
Time što priznajemo EU establišmentu prekomerni značaj kada se radi o uređenju naše kuće, čiji plac on uporno umanjuje tako što nam sa raznih strana otima njegove delove, mi na legalizujemo te geopolitičke zločine. To nije ništa mani greh od svega navedenog i još mnogo toga nepomenutog, što ide u prilog učvršćivanju poslednjih meseci poljuljanog Vučićevog kartel režima!
Ustali građani Srbije, predvođeni studentima, za to se ne bore. Njima nije cilj legalizacija svega onoga nakaradnog, što su domaći i strani moćnici učinili na uštrb našeg naroda, već obnova demokratije i spoljne slobode, kako bi naša Srbija postala država koja radi u interesu srpskog naroda u celini (čija je matična zemlja prema Ustavu), kao i svih drugih njenih građana.
Takva Srbija mora da se gradi na diskontinuitetu sa internim i eksternim zlom, a ne na njegovom prepakivanju na način da može da opstane i u novim okolnostima. Protiv takvog kontinuiteta moramo energično da se borimo sada kada se redefinišu odnosi kod nas i u svetu, odnosno stvara okvir u kome ćemo u narednim godinama a možda i decenijama živeti.
Nismo ustali radi kozmetičkih promena, kojima bi se prikrila mračna legalizacija u dubini stvari, već radi korenitog preobražaja sadašnjeg nakaznog sistema. To moramo uvek da imamo u vidu i sledstveno tome ne smemo da dopustimo da nas bilo ko prevari za račun Vučića i njegove sorovševske belosvetske bratije, makar nam se u nekom periodu činilo da ispravno postupa (čemu mogu da doprinose i režirani režimski napadi).
Politika je puna pretvaranja i maskiranja, bitno je šta se iz toga stvarno izrodi. Na vreme to procenjujmo na unutrašnjopolitičkom i geopolitičkom planu, da ne bi dopustili da na kraju ispadne da veću dugoročno korist od oslobodilačkog studentsko-građanskog pokreta koji je u jeku, imaju oni protiv kojih je usmeren, a ne narod kome je posvećen!
Posmatrano u tom svetlu, da se vrati na blagotvornu po režim legalizaciju sa kojom sam počeo tekst, daleko je da lično već sada Đokiću dajem neprelaznu ocenu – možda se samo radi o tome da ne shvatam lukavost njegovog manevra – ali poznajući model delovanja SNS ekipe, ne sluti mi na dobro olaka spremnost rektora na pregovore sa Vučićevom marionetom Macutom i nekima od najmračnijih članova „njegovog“ kabineta!
Dragomir Anđelković
